Najposećenija akumulacija u jugoistočnoj Srbiji ume da bude veoma izdašna prema fiderašima i plovkarošima. Međutim, početkom aprila su i vremenske prilike i ulovi bili promenljivi, pa se do uspeha dolazilo samo uz dobru taktiku, te odgovarajuću prihranu i mamce, a trebalo je i malo sreće da se nađe dobro mesto na delu jezera na kom je riba u tom momentu zainteresovana za jelo.
Nakon višemesečnog kišnog perioda, za uskršnje praznike je konačno najavljeno pravo prolećno vreme, pa sam odlučio da sa porodicom nekoliko dana provedem u Sokobanji, što u mom slučaju obavezno uključuje i pecanje na Bovanskom jezeru. Na Veliki petak je na ovoj akumulaciji bila neverovatna gužva, pravi ribolovački sabor, tako da mesta nije bilo ni za lek duž celog jezera, ali smo se oko podneva nekako uglavili na strmijem delu kod izvora, gde smo naišli baš kada su se trojica plovkaroša spremala da krenu kući. Po polupraznim čuvarkama, u kojima su imali sitne žutooke i poneku beovicu, zaključio sam šta je razlog njihovog odustajanja od pecanja, a i oni su se žalili, po niški, da »ubi vetar«. Iako su mi rekli da su obilno nahranili mesto relativno blizu, ja sam već unapred bio odlučio da ribu potražim što dalje od obale. Na dva fidera sa jačim vrhovima sam stavio hranilice od 30 grama i po jednu veću udicu sa celom glistom, pa »zafrljačio« sisteme što dalje, ka sredini jezera. Odložio sam ih jedan pored drugog, usmerio vrhove ka drugoj obali i stavio »bambalice« (plastične karike) kao indikatore udaraca. Očekivao sam da se na njih javi krupna babuška, za koju sam se nadao da joj je vreme da promrda. Na treći fider štap, koji sam postavio paralelno sa obalom, pored sebe, stavio sam hranilicu od 15 grama i njime sam pokušavao da ulovim neku deveriku. Međutim, riba tog dana uopšte nije radila na tom potesu, verovatno zbog promenljivog vremena i vetra koji je u naletima naizmenično duvao iz različitih pravaca.
Sledećeg jutra sam se oko 5,30 č obreo na Sokobanjskoj plaži i jedva našao jedno mesto, a zbog skučenog prostora odmah sam odustao od namere da pecam na tri štapa. Okolni plovkaroši su pola sata kasnije na crviće počeli da dobijaju sitniju žutooku, grgeča, beovicu i deverikice ispod mere, a ja sam uporno gađao jednu tačku sa hranilicom od 10 g i lovio isključivo deverikice i žutookice koje sam odreda vraćao u vodu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 374-)