U fider tehnici su oduvek korišćeni namenski konstruisani i specifični štapovi, ali su mašinice »pozajmljivane« iz varaličarskog, meč i šaranskog ribolova. I danas je u načelu tako – u upotrebi su čekrci iste forme kao ranije, s tim što na nekima sada stoji oznaka »feeder«, dok se neki drugi modeli, koji su stekli mnoštvo poklonika među ljubiteljima modernog ribolova sa hranilicom, prave u neizmenjenom obliku i prodaju pod istim imenom kao u vreme kad su nastali. Tek je mali broj mašinica modifikovan kako bi bio posebno prilagođen ovoj disciplini. Godine masovnog fider ribolova, na različitim vodama i u različitim uslovima, pomogle su da se iskristališe šta sve neki čekrk treba da ima i kako mora da radi da bi se moglo reći da je dobar za ovu tehniku.
ZA FIDER MOŽEMO KORISTITI, kako je u uvodu naznačeno, stacionarne mašinice svih tipova, tj. namena, sa prednjom ili zadnjom kočnicom i raznih veličina (sem najmanjih i najvećih). Čekrci koji se svrstavaju u varaličarske drže primat, kao što možete videti i u okviru u kom nabrajamo kod nas najpopularnije modele. Dobre varaličarske mašine su pouzdane, trajne i kompaktnog kućišta, a uz to i odlično slažu strunu, što je sasvim dovoljno za potrebe pecanja na fider. Meč mašinice su po konstrukciji slične varaličarskim, osim što imaju zadnju kočnicu i plitke (»meč«) špulne (koje se poslednjih godina pojavljuju kao dodatne, pa čak i osnovne i na nekim manjim varaličarskim čekrcima).
Proizvođači su u nekom momentu pre par godina počeli da popunjavaju prazan prostor koji je nastao između srednje teškog i teškog ribolova. Klasične šaranske mašinice su preglomazne čak i za najteži oblik fidera – metod, pa su neki proizvođači smanjili standardne čekrke koji imaju mehanizam slobodnog hoda i na taj način dobili jednu novu (među) klasu mašina (tako su se na tržište vratili modeli veličina 3.000-4.000 po Shimanu, sa slobodnim hodom, koji su pre desetak godina bili promovisani kao pogodni za lov smuđa, štuke i bandara na prirodne mamce, ali nisu bili naročito prihvaćeni, pa su na neko vreme bili praktično nestali iz ponude).
IZBOR KONKRETNE MAŠINICE za fider pre svega zavisi od karakteristika terena na kome lovimo. Vodi i ribama koje se na njoj hvataju prilagođavamo snagu štapa, a prema njemu biramo čekrk, pa će nekom laganom lajt ili medijum štapu pristajati stacionarac sa prednjom kočnicom, veličine 2.000 ili 3.000 po Shimanu (tj. kapaciteta špulne od 100m/0,20mm do 100m/0,30mm), srednjem i snažnijem (težine bacanja do 100 g) odgovaraće mašina klase 3.000-4.000 (sa prednjom kočnicom ili sa zadnjom, koja može biti dopunjena i tzv. borbenom – kojom se jednostavno i momentalno znatno povećava ili smanjuje sila kočenja), dok bi za zahtevniji ribolov, tj. za snažne štapove težine bacanja preko 100 g, najzgodniji bili »mini« šaranski čekrci, sa slobodnim hodom, kapaciteta do 100m/0,50mm. Veću mašinicu od toga... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 438-)