Premda je babuška u mnogim vodama vrlo brojna, a uz to nije naročito veliki probirač u pogledu prihrane i mamaca, ipak treba dosta iskustva i umeća da bi se na prosečno bogatoj vodi čuvarka napunila krupnim komadima. Evo recepta za uspeh u ovom periodu...
U proleće se većina ciprinida koji nastanjuju naše vode mresti. Kako su od pre pet godina mnoge ribolovno atraktivne vrste (skobalj, mrena, klen, deverika, protfiš i plotica) zaštićene lovostajem, nama koji poštujemo propise i nastojimo da te ribe ne uznemiravamo mogućnosti za pecanje su veoma sužene. Na sreću, ipak ih ima, pa se ja tako u ovom periodu po pravilu posvećujem lovu babuške, tj. srebrnog karaša (Carassius gibelio, ranije Carassius auratus gibelio). Ta riba iz porodice šaranki poreklom je iz Azije i odlično se prilagodila našim vodama u koje je dospela veštačkim putem. Nažalost, njeno je širenje za direktnu posledicu imalo smanjenje brojnosti, bezmalo i nestanak nekih autohtonih vrsta, a pre svega linjaka i zlatnog (barskog) karaša (Carassius carassius). Međutim, babušku veoma rado lovi većina ribolovaca, pogotovo onih mlađih, od kojih su mnogi karijeru i počeli hvatajući baš nju. Proleće, kada se ona mresti, pravo je vreme za pecanje te ribe, naročito na stajaćicama čija se voda sada ubrzano zagreva, usled čega se i aktivnost »babe« povećava, a neretko se dobijaju i kapitalni primerci.
POVEDE LI SE RAZGOVOR O MAMCIMA, mnogi će reći da je glista đubretarka neprevaziđena. Ona, međutim, nije dobar izbor za vode u kojima živi proždrljivi svaštojed cverglan (terpan), koji posebno voli mesne mamce i skoro sigurno će nam veoma brzo ogaditi svaki pokušaj pecanja na glistu. Često se babuški na udici nudi i hleb, i to u raznim varijantama – ruža, korica, kuglica (valjčić) običnog hleba ili komadić onog ribolovnog.
Ja mamce biram prema ranijim iskustvima sa svake pojedinačne vode, a na terene na koje prvi put idem nosim što širi asortiman, kako bih eksperimentišući ustanovio šta daje najbolje rezultate. Ipak, nekako najviše pecam na razne vrste kukuruza – šećerac, kupovni aromatizovani kuvani kukuruz iz teglice (kao najlovniji mi se pokazao onaj sa mirisom školjke), stari kuvani kukuruz (tzv. ambarac)... U ovo doba godine najčešće koristim šećerac, i to uglavnom zamrznuti. Ako želim da uz babušku lovim i bodorku i crvenperku, na udicu kačim sitnija zrna, dok se za krupnija opredeljujem u slučaju da želim da izbegnem sitnu ribu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 349-)