Za ve­ći­nu na­ših ri­bo­lo­va­ca pr­vi mra­ze­vi ozna­ča­va­ju kraj se­zo­ne, jer se sa većim pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de i ape­ti­t mno­gih ci­pri­ni­da zna­tno sma­nju­je. Me­đu­tim, baš ta­da po­či­nje pu­na se­zo­na lo­va sko­ba­lja na mno­gim re­ka­ma, pa i na Ibru kod Kra­lje­va, gde se po­čet­kom de­cem­bra na naj­i­zgled­ni­jim po­zi­ci­ja­ma tra­ži­lo me­sto vi­še.

U pe­ri­o­du od sep­tem­bra do no­vem­bra vre­me je na pod­ruč­ju Kra­lje­va bi­lo pre­te­žno ne­sta­bil­no, sa če­stim i na­glim pro­me­na­ma at­mos­fer­skog pri­ti­ska, ali bez mno­go pa­da­vi­na. Vo­do­sta­ji okol­nih re­ka su uglav­nom bi­li ni­ski i u stag­na­ci­ji, a tem­pe­ra­tu­ra vo­de pre­te­žno iz­nad pro­se­ka za to do­ba go­di­ne. I pri­rod­ne hra­ne je za ri­be bi­lo do­sta. Sve u sve­mu, vre­men­ske i hi­dro­lo­ške pri­li­ke ni­su bi­le po­volj­ne za pe­ca­nje sko­ba­lja, pa su se mno­gi ri­bo­lov­ci po­sve­ti­li lo­vu so­ma, smu­đa, bu­co­va i štu­ke. Me­đu­tim, pr­ve obil­ni­je ki­še i sneg ko­ji je pao kra­jem no­vem­bra do­ne­li su bla­gi po­rast Ibra, pra­ćen oset­nim pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de. To je na­gna­lo sko­ba­lja da sa plit­kih pre­li­va kre­ne ka du­bljim i mir­ni­jim de­lo­vi­ma Ibra, ta­ko­zva­nim zi­mov­ni­ci­ma, pri tom se hra­ne­ći vi­še ne­go to­kom pret­hod­nih sed­mi­ca, ka­ko bi što lak­še pre­ži­veo pred­sto­je­će hlad­no raz­do­blje i mrest, ko­ji sle­di na­kon to­ga.

Vest o toj mi­gra­ci­ji i ula­sku »srp­skog lo­so­sa« u po­zna­te zi­mov­ni­ke – kod spla­vo­va, Že­ne­ve, Šu­mar­ske ško­le, u Ma­ta­ru­škoj Ba­nji, Pro­go­re­li­ci i Bo­gu­to­vač­koj Ba­nji – pro­ši­ri­la se br­zi­nom mu­nje me­đu kra­lje­vač­kim ri­bo­lov­ci­ma. Ni to što je tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha pa­la is­pod nu­le ni­je sme­ta­lo za­lju­blje­ni­ci­ma u lov sko­ba­lja da po­sled­njih da­na no­vem­bra i po­čet­kom de­cem­bra od ra­nog ju­tra op­se­da­ju iz­gled­na me­sta i pe­ca­ju opre­znog i lu­ka­vog »no­so­nju«.

Sušena i odmrznuta trava

Sko­balj se lo­vi ra­znim teh­ni­ka­ma, ali naj­ve­ćem bro­ju Kra­ljev­ča­na naj­o­mi­lje­ni­ja je vo­žnja plov­ka sa po­vre­me­nim ko­če­njem. Ka­ko su po­treb­ni da­le­ki i pre­ci­zni za­ba­ča­ji, kao i du­ži štap, ra­di do­bre kon­tro­le plov­ka i si­ste­ma (stru­na od vr­ha šta­pa do plov­ka mo­ra bi­ti za­teg­nu­ta, tj. »bez sto­ma­ka«), ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ko­ri­sti bo­lo­nje­ze du­ge 5 ili 6 m i opre­mlje­ne od­go­va­ra­ju­ćim ma­ši­ni­ca­ma.

PLO­VAK JE JE­DAN OD KLJUČ­NIH de­lo­va si­ste­ma, jer pra­vo­vre­me­na kon­tra, pa ti­me i ulov, umno­go­me za­vi­se od nje­go­ve ose­tlji­vo­sti i uoč­lji­vo­sti)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 338, od 06.12.2013.-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...