Kraj aprila u Golupcu bio je u znaku visokih temperatura vazduha i niskog nivoa Dunava, uz snažni protok. Ako tako nagle vrućine nisu bile očekivane, pogotovo nakon prilično hladnog početka proleća, mali vodostaji nisu iznenadili poznavaoce prilika na ovom delu reke.
Budući da se brana HE Đerdap I uvek otvara kada je Dunav u gornjem i srednjem toku kroz našu zemlju visok, radi prijema nadolazeće vode. Ali, snažni protok je uočljivo izmenio uobičajene navike riba, pa je samim tim uticao i na ribolov. Na primer, koliko god to neverovatno izgledalo, na keju u Golupcu, ispred hotela Golubački grad, bilo je bukvalno nemoguće upecati peša (glavoča), a na plovak i sitnu udicu namamčenu jednim crvom, tik uz obalu, moj sin Sava je uhvatio jedno šaranče, a njegov drug Antonije kauglera od gotovo stotinu grama. I bucov se povukao sa površine u dublje slojeve vode, pa je neretko hvatan na voblere namenjene somu, ali i na šedove i tvistere.
Na poznatim somovskim mestima som se dizao na površinu, pa ga je bilo moguće videti, naročito pred mrak, tako da je bilo očito da nije na samome dnu. Igor iz ekipe Beogradskih bucovdžija je držao 20. aprila preko pola sata na štapu soma od oko metar i po, koji je u 4,45 udario na vobler Miro, ali je posle bega ispred obale uspeo da pretesteriše strunu o školjke i kamenje. Miško je istog dana na voblere imao dva udarca soma, a ja sam 23. aprila uhvatio somče teško tri kilograma, na glavinjaru Draško, ali u propadanju, u srednjem sloju vode.
Zbog svega toga sam se 27. aprila u zoru opredelio za tonući vobler Miro, veoma sitne vibracije... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)