Virovi u kojima skobalj i druga bela riba zimuju mogu nekada da budu puni ribe toliko da kažemo da jedna leži na drugoj, ali da uprkos tome ne pokazuju ni najmanje interesovanje za našu primamu i mamce. U takvim situacijama, ribolovcu preostaje samo da proba da eksperimentisanjem otkrije dobitnu kombinaciju prezentacije, sistema i mamca.
Podatak izveštajne stanice u Miločaju o visini vodostaja Zapadne Morave nije ostavljao mesta za veliki optimizam kad je reč o uspešnosti ribolova, baš kao ni informacije pristigle od kolega koje su prethodnih dana pecale na tom terenu. Ali, razmišljao sam, ako su za dobre rezultate u ribolovu, osim povoljnih hidrometeoroloških uslova, bitni i znanje, iskustvo, ribolovačka sreća i upornost, ima smisla da izađem na vodu i u takvim okolnostima, jer iskustvo sam stekao, upornost mi nikada nije nedostajala, a znanje i sreću ću staviti na probu, računajući na to da se trud uvek isplati, pa da ću možda nešto i upecati. U svakom slučaju, nakon dana provedenog na vodi – neću žaliti. Ne čekajući, dakle, da se stvore idealni uslovi, odlučio sam da izađem na Moravu i da se oprobam u pecanju skobalja na fider.
U hladnijem delu godine, velika jata skobalja grupišu se na delovima reke sa dubljom i sporijom vodom, u tzv. zimovnicima. Ova riba se tu hrani, istovremeno štedeći energiju kako bi se pripremila za prolećne migracije i mrest, ali nije u svakom viru, niti sama uskače u čuvarku, pa moramo najpre dobro odabrati teren, a onda i prezentaciju i sve elemente sistema, hranu i mamac.
OKO IZBORA LOKACIJE nisam se mnogo dvoumio – opredelio sam se za Miločajski vir, koji se nalazi između sela Adrani i Miločaj, levo od mosta na putu koji povezuje Kraljevo i Čačak. Vir je dug oko 700 m, a karakterišu ga raznovrstan i bogat riblji fond, ujednačena dubina i pretežno šljunkovito dno. Iako nisam ranoranilac, odlučio sam da ovog puta budem na Moravi oko 5,30 č, kako bih našao neko dobro mesto, na kome ću imati povoljne uslove i šanse za ulov, a pri tom svojim stalno zabačenim štapom neću smetati kolegama koje love vožnjom plovka i uglavnom ne gledaju baš blagonaklono na klasične dubinkaše i fideraše. A kako ništa ne prepuštam slučaju, unapred sam isplanirao rezervnu varijantu ukoliko se dogodi da na Miločajskom viru ne nađem odgovarajuću poziciju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 371-)