Ručno rađeni vobleri naših konstruktora i proizvođača poznati su i traženi širom sveta. Uglavnom su to varalice od tri i po centimetra naviše. Ali, neki majstori uspešno izrađuju prave minijature, duge od 15 do 30 mm, na koje se ne pecaju samo sitne grabljivice već i trofejni primerci raznih vrsta.
Sedamdesetih godina prošlog veka, pored Rapale, relativno poznati proizvođači voblera mogli su se nabrojati prstima jedne ruke. Kao mera veličine njihovih najmanjih proizvoda važila je granica od 5 cm ili 2 inča (sa izuzetkom dva kasnija Rapalina modela: Countdown od 3 cm i Rattlin Fat Rap od 4 cm). Veliku novinu u tom vremenu predstavljale su prve serije Ružnog pačeta Aleksandra Aca Veselinovića u veličinama ispod te granice: od 2 do 5 cm. Njima je uvedena nova kategorija mini voblera, koji su bili originalne konstrukcije i velike lovnosti. Nije teško odgonetnuti zbog čega su svetski poznati proizvođači, sa retkim izuzecima, još pune dve-tri decenije izbegavali proizvodnju takvih varalica. Naime, sa smanjivanjem veličine eksponencijalno rastu problemi konstrukcije, izrade i upotrebljivosti.
Među malobrojnim čačanskim ribolovcima koji su krajem sedamdesetih započeli izradu unikatnih drvenih ručno rađenih voblera bio je i Predrag Cane Đorđević. Za razliku od ostalih, koji su pretežno pravili voblere u duguljastoj formi ribice, približnih dužina 5, 6 i 7 cm, on se posvetio tada kod nas novoj konstrukciji, popularno nazvanoj »kruščica«. Prosečna veličina njegovih »kruščica« bila je oko 3 cm. U početku, to su bili plivajući dubokoronci, ali je ubrzo uspešno savladao probleme konstrukcije tonućih. Naime, tonući vobleri, pogotovu oni mali, imaju nad plivajućim jednu bitnu prednost – mogu se znatno dalje i tačnije zabaciti. Sa primetno boljom upotrebljivošću i, zavisno od uslova i vrste ribe, sve boljom lovnošću, Cane je započeo smanjivanje svojih tonućih »kruščica«. Već osamdesetih godina, on i ja smo na Zapadnoj Moravi (od Čačka do Kraljeva) i Drini (uzvodno i nizvodno od Bajine Bašte) varaličarili sa njegovim kruškastim voblerčićima prosečne veličine 1,5 do 2,5 cm. Ciljano smo lovili uglavnom klena, ali je bilo i mnoštvo sporadičnih ulova pastrmke, bucova, protfiša, mrene, deverike, soma, štuke – pa čak i skobalja. Cane je devedesetih godina postepeno napustio varaličarenje i posvetio se mušičarskom ribolovu. Na sreću, nije prestao da izrađuje voblere. U međuvremenu, kao majstor sa višedecenijskim iskustvom, uspeo je da napravi vrlo upotrebljive i lovne voblere duge približno 1 cm. Tako je nastala nova klasa mikro voblera... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 371-)