Pecanje skobalja u donjem toku Save, posebno na beogradskim terenima, sve je popularnije iz godine u godinu. Ta atraktivna sportska riba ovde ne dostiže dimenzije kao na rekama mrenskog tipa (Drini, Limu, Z. Moravi...), ali onima koji umeju da odaberu pravo mesto, pribor, prihranu i mamce omogućava istinsko uživanje
Početkom jeseni, kada Sava počne lagano da se hladi, na njoj kod Beograda, na pojednim mestima, uglavnom onima sa šljunkovitim dnom i dubinom od 1,5 do 3 m – proradi skobalj. Ja sam ovoga puta sezonu pecanja te ribe na prestoničkim terenima otvorio kod kupatila na Adi Ciganliji. Taj lokalitet je sa svih strana zaštićen od vetra, što splavovima, što gustom šumom, a ribolov je komforan i zahvaljujući tome što je obala izbetonirana i što se kolima može odličnim prilazom doći do same vode. Kako je tih dana, krajem prve dekade novembra, vreme bilo veoma lepo – gotovo prolećno – pecao sam od samog svitanja pa sve do mraka, nekada sa više uspeha, a nekada sa manje.
MESTO. Potes kod kupatila na kome se lovi skobalj dug je oko trideset metara i pruža se celom dužinom stepenica, te po desetak metara uzvodno i nizvodno od njih. Deo uzvodno od stepenica je malo plići, sa više trave i sporijim tokom, i on daje nešto sitnijeg skobalja, dok je voda na delu ispred stepenica i niže njih brža i dublja, i daje krupniju ribu, ali je nju teže uloviti.
Daljina na kojoj se peca direkno zavisi od vodostaja Save. Ako je on viši od prosečnog, treba pecati bliže obali, a ako je manji, ribu valja tražiti dalje. U svakom slučaju, najbolje je loviti tačno na spoju brže i sporije vode, budući da riba tu obitava, pa na to mesto treba i plasirati primamu.
HRANA. Tokom prvih ovojesenjih izlazaka na skobalja nisam za primamu koristio hleb, kao što se najčešće čini, već kupovne brašnaste primame. Godinama eksperimentišući sa takvim hranama uverio sam se da je savski skobalj, kada je o njima reč, znatno izbirljiviji od nosare, deverike i druge bele ribe. Ali, uprkos tome, uspeo sam da dođem do nekoliko kombinacija koje su uvek davale rezultate, pa ih ovom prilikom otkrivam čitaocima Ribolova... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 363-)