Vobler na čistini

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma se za ve­ći­nu na­ših blin­ke­ra­ša svo­di na ba­ca­nje lep­ti­ra i ka­ši­ka na ba­ra­ma, šljun­ka­ra­ma, ka­na­li­ma ili spo­rim re­ka­ma. Ali štu­ke ima i u re­ka­ma mren­skog ti­pa, po­put Ju­žne Mo­ra­ve. Mla­di va­ra­li­čar Slav­ko Ar­sić uspe­šno je hva­ta na te­re­ni­ma u Gr­de­lič­koj kli­su­ri, i to uglav­nom na vo­ble­re.

Lo­vom štu­ke na va­ra­li­ce na Ju­žnoj Mo­ra­vi po­čeo sam da se ba­vim još kao še­sna­e­sto­go­di­šnjak, pre pu­nih osam go­di­na. Za ovu teh­ni­ku sam se opre­de­lio za­to što mi je bi­la mno­go atrak­tiv­ni­ja od pe­ca­nja na ke­de­re, ali i za­to što mi omo­gu­ća­va da ri­bu bez ve­ćih po­te­ško­ća oslo­bo­dim udi­ca i go­to­vo ne­po­vre­đe­nu vra­tim u vo­du, što pri ko­ri­šće­nju ži­vih ma­ma­ca če­sto ni­je slu­čaj.

Naj­če­šće pe­cam u Gr­de­lič­koj kli­su­ri, to­kom pro­le­ća i je­se­ni, u uslo­vi­ma ko­ji su dru­ga­či­ji od onih ka­kvi vla­da­ju na ba­ra­ma, je­ze­ri­ma i ka­na­li­ma, zbog če­ga se i moj na­čin ri­bo­lo­va po mno­go če­mu raz­li­ku­je od onog ko­ji upra­žnja­va ve­ći­na ko­le­ga štu­ka­ro­ša sa na­ših vo­da.

Štu­ku obič­no tra­žim u ve­ćim za­li­vi­ma i vi­ro­vi­ma sa pe­sko­vi­tim dnom, bez gra­nja i dru­gih pre­pre­ka ko­je bi mi ote­ža­va­le ri­bo­lov, te sa du­bi­nom ko­ja se (za­vi­sno od vo­do­sta­ja) kre­će od jed­nog me­tra do pre­ko tri. U ne­do­stat­ku za­klo­na, štu­ka na ta­kvim lo­ka­ci­ja­ma po pra­vi­lu bo­ra­vi na sa­mom dnu, ali to mi ne pred­sta­vlja ni­ka­kav pro­blem, jer va­ra­li­ce mo­gu da joj spu­stim is­pred no­sa bez stra­ha da ću ih zbog to­ga iz­gu­bi­ti, što bi bi­lo sko­ro ne­mi­nov­no na me­sti­ma sa obi­ljem za­kač­ki (obo­re­nim dr­ve­ćem, gra­njem itd.).

NAJ­VI­ŠE PA­ŽNJE OBRA­ĆAM na mi­kro­lo­ka­ci­je sa na­glim pro­me­na­ma u vi­si­ni vo­de­nog stu­ba, jer štu­ke (na­ro­či­to one krup­ni­je) obo­ža­va­ju da se kri­ju na ve­ćoj du­bi­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 334, od 11.10.2013.)