Premda u svojoj postojbini dostiže težinu od nekoliko kilograma (važeći IGFA rekorder imao je 3,85 kg), cverglan ili američko patuljasto somče (Ictalurus nebulosus), poznato i kao »regan«, »klinton«, »manjov« itd, u našim vodama retko premaši 150-200 g.
Ova izuzetno invazivna vrsta je, da zlo bude veće, i veoma proždrljiva, a kako je pravi predator, koji jede sitnu ribu, mlađ i ikru, predstavlja veliku opasnost za riblji fond svake vode u kojoj se zapati. Nažalost, ima ga gotovo svugde – u ravničarskim kanalima, barama, mrtvajama, pa čak i u pojedinim planinskim jezerima... Većina velikih ravničarskih reka mu na sreću ne odgovara, pa se veoma retko sreće u Dunavu, Savi ili Velikoj Moravi. Za sada...
Većina ovdašnjih ribolovaca cverglana ne podnosi. Osim što ugrožava sve riblje vrste sa kojima deli životni prostor, cverglan napada sve mamce, od crvića, preko glista, durdubaka, pijavica i kedera, do kukuruza i bojlija namenjenih šaranu. Što je sitniji, to je proždrljiviji, a udicu po pravilu guta do želuca. Uz sve to, prve žbice njegovog leđnog peraja i oba grudna su izuzetno oštre pa ga je vrlo teško skinuti sa udice, a da se ne ubodemo, a ubodeno mesto je vrlo bolno, neretko pocrveni i natekne. Kada se sve to ima u vidu, postavlja se pitanje da li ovaj mali bodljikavac uopšte zaslužuje da se o njemu piše?
JEDNA OD RETKIH DOBRIH OSOBINA »manjova« je da mu je meso masnjikavo i veoma ukusno (vidi okvir »Kuhinja«), a to je glavni razlog zbog kog ga mnogi ribolovci pecaju ciljano. Pored toga, ova riba je izrazito aktivna u toplijem delu sezone, kako sredinom proleća (u vreme lovostaja na mnoge autohtone vrste), tako i preko leta, kada većina ostalih riba prestaje da se hrani ili to čini sa smanjenim intenzitetom, pa lov cverglana mnogima predstavlja glavnu razbibrigu, tj. način za ubijanje vremena onda kada se malo šta drugo uopšte može ili sme hvatati.
Prosečna lovna težina je mala, a na mnogim vodama se hvataju isključivo jedinke veličine prsta, ali ima i terena na kojima je moguće pecati i krupnije komade... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 324-)