Ako bismo poredili odnos varaličara prema dekorima veštačkih mamaca nekad i sad, bez dileme bismo mogli da zaključimo da su danas tzv. fantastični (tj. »nerealistični«) dekori mnogo zastupljeniji od prirodnih. Ranije je bilo obrnuto – preovlađivali su »natur« dekori, metalne varalice razlikovale su se u nijansama, od mat srebrne do nikl bleštave, dok su najlovniji i najprodavaniji vobleri imali crna leđa, a beli (srebrnasti) stomak i bokove. Decenije su bile potrebne da se na tržištu pojave varalice u hologramskim hiperrealističnim dekorima, ali tada su fantastični i izrazito upadljivi dezeni poput SFC, FT, HT, RH i slični već preuzeli primat.
Pomenuti realistični pristup dekorima donekle je promenjen, bar kod nas, početkom osamdesetih godina prošlog veka, sa pojavom silikonaca iz domaće radinosti. Originalni tvisteri i šedovi su bili uglavnom jednobojni i teško dostupni, pa su veštiji i dovitljiviji pojedinci počeli da prave šedove od »barsila«, materijala koji je proizvodila Prva iskra iz Bariča.
TI PRVI ŠEDOVI IZRAĐENI U SRBIJI su bili veliki i široki, jer nikome nije padalo na pamet da ih pravi tako da budu manji od voblera kojima se u to vreme lovio smuđ, a oni su bili dugi od 11 do 18 cm. No usled želje da se iz jedne tube silikona izlije što više varalica, šedovi su s vremenom postajali sve uži i kraći i sve su više podsećali na jegulje. Međutim, dok forma varalice nije bila problem, bojenje jeste, jer se prozirnost silikona nije uklapala sa opšteprihvaćenim stavom da varalica treba da izgleda što prirodnije, a tehnologija bojenja tog polimera nam nije bila poznata. Zato smo, u nedostatku boljih i trajnijih rešenja, leđa bojili u crno garavljenjem silikonaca na plamenu sveće, dok smo bokove farbali srebrnom bojom za čunkove. Takva obojenost nije bila postojana, ali smuđ na dubinama na kojima se lovi nije mario za to što su varalice koje mu nudimo gotovo prozirne.
Predrasude o važnosti bojenja varalica počele su da padaju u vodu brže nego što se boja za čunkove spirala sa bokova šedova. Nije prošlo mnogo otkako smo počeli da ih koristimo, a više nismo hteli da ih bojimo, a nismo ni imali vremena za to. Lovilo se svakog dana, a varalice su se gubile brže nego što su se proizvodile, jer je malo ko imao više gipsanih kalupa za isti model. Uglavnom smo koristili potpuno prozirne varalice... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 442-)