Smuđ je početkom druge polovine jeseni lepo radio na mnogim terenima, pa su uspeha imali i varaličari, ali još više ribolovci koji su pecali na prirodne mamce, kako dubinkaši, tako i oni koji su pretraživali teren na mrtvu ribicu ponuđenu tehnikom muvanja. Pri tom su najbolje prolazili oni koji su pratili vodostaj, često menjali mesta i prilagođavali prezentaciju svakoj poziciji
U razmaku od samo nedelju dana u dva navrata sam išao na našu najveću reku u potrazi za smuđem. Prvo sam obišao terene u okolini Kovina, dok sam drugi put bio u Ritopeku, na delu Dunava koji znatno bolje poznajem. U oba slučaja sam se opredelio za pecanje živim mamcima, tj. za muvanje na »bele kedere« (kauglere), ali sam nosio i podosta varalica od meke gume, iz asortimana različitih proizvođača, za slučaj da riba iz nekog razloga ne bude zainteresovana za meso ili da uslovi budu takvi da lakše locira i radije napada plen sa živahnijom vibracijom.
NO KAKO NA OBA TERENA IMA dosta potopljenog granja i panjeva, znatno je lakše pecati na kedera sa udicom skrivenom u telu nego na tvister ili šed montiran na džig udicu čiji je vrh otkriven (tj. viri iz tela varalice), jer to u granju i panjevima donosi vrlo česta kačenja. Opredelio sam se za dva sistema koja najčešće koristim. Prvi je sa tzv. metak olovom, težine od 15 do 30 g, koje sam svaki čas menjao, u zavisnosti od jačine toka na svakom konkretnom mestu. Taj sistem pravim tako što za kraj upredene strune Climax MIG 8, debljine 0,16 mm, vežem oko metar dug komad monofila Colmic Spray Leader, debljine 0,40 mm, na koji navučem olovo tako da bude okrenuto špicastim krajem ka štapu, a potom vežem vrtilicu, za čiji donji kraj fiksiram oko 30 cm dug komad fluorokarbona, prečnika 0,30 mm, za koji pak vezujem jednokraku udicu. Kako od karakteristika i kvaliteta potonje u ovakvom ribolovu presudno zavisi da li ćemo izvaditi ribu ili ne, njenom izboru posvećujem mnogo pažnje, a najčešće pecam na neke od Eagle Claw i Gamakatsu modela, koji su mi se odlično pokazali. Koju ću udicu u konkretnoj situaciji koristiti određujem prema odlikama štapa kojim pecam, a skoro uvek nosim dva varaličarca različite snage.
Kada lovim štapom manje težine bacanja, uglavnom posežem za udicom Gamakatsu 5013F, koja je veoma oštra, pa probija usta ribe i zakači je i bez silovite kontre, zbog čega se za taj model odlučujem i kada na stajaćicama jurim smuđa uz upotrebu vrlo osetljivih štapova. Mana ove udice je što se dešava da popusti, tj. blago otvori pod većim opterećenjem (npr. tokom vađenja krupnije ribe iz jake i duboke vode), što za posledicu može imati spadanje lovine. Zato onda kada procenim da postoje šanse da se to desi koristim jači štap (ovog puta to je bio Quantum Smoke od 2,4 m, težine bacanja 45 g) i znatno jaču udicu istog proizvođača – Gamakatsu Worm 36, veličine 3/0... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 442-)