Koliko je netačno uverenje da na komercijalnim revirima svako može da napuni čuvarku videlo se i ovom prilikom na jezeru Živača. Naš vrsni takmičar uhvatio je za pre podne više od 30 šarana, a ostali ribolovci, bilo da su pecali na plovak ili dubinskim metodom, tek poneki komad. Šta je to on radio, a ostali nisu, ekskluzivno otkriva za čitaoce Ribolova
Kako bih prekratio vreme do isteka lovostaja na većinu riba koje volim da pecam, otišao sam sredinom prošle nedelje do komercijalnog revira Živača, nedaleko od Beograda, na kome važi režim »uhvati i pusti«, pa je dozvoljeno loviti i šarana. Na ovu lepu stajaćicu, koja se nalazi na samo dvadesetak minuta vožnje od centra grada, stigao sam oko osam sati ujutru, te sam stao na prvo slobodno mesto sa namerom da pre podne odradim jedan trening štek tehnikom, a da drugi deo dana iskoristim za pecanje na meč i »upucavanje« praćke za sledeće takmičenje. Užurbano sam raspakovao pribor i pristupio sondiranju, koje je pokazalo da je dubina ispred mene nešto manja nego što sam očekivao (jedva preko jednog metra ). Pošto imam iskustva sa sličnim vodama, rešio sam da probam da pecam na više mesta, pa sam prvo ispitao teren pravo ispred sebe, gde je bilo skroz čisto, a zatim sam isto uradio i levo, tik uz lokvanje koji su pravili odličan zaklon za ribu. Treće mesto koje sam sondirao bilo je sasvim desno, tj. neposredno uz obalu, na samo desetak centimetara od trske. Za prve dve pozicije, na kojima je dubina bila identična, koristio sam isti top-set i isti plovak (od 0,7 g), dok sam za poziciju bliže obali, zbog manje dubine, koristio drugi top-set i manji plovak – od 0,4 g.
ZA OVAKVE VODE, BUDUĆI DA SE ČESTO poribljavaju ribnjačkim šaranom, koristim smese koje sadrže riblje brašno, jedan od osnovnih sastojaka peleta kojima se inače i hrani riba u ribnjacima, te sam zamešao 0,5 kg primame Van den Eynde Carp Fishmeal i 1 kg Magic Bait Carp. Ovoga puta u primamu nisam ubacivao zemlju, pošto je dno muljevito, a i navlažio sam je tako da se kugla otvori čim dotakne dno. Posebno sam pripremio pelete sa ukusom jagode, crviće i kukuruz šećerac. Na mesto pravo ispred sebe bacio sam primamu, a zatim kup-kitom »isterao« šećerac, crviće i pelete. Na mesta levo (do lokvanja) i desno (do trske) nisam bacao brašnastu hranu, već samo šećerac i pelete. To sam uradio vođen ranijim iskustvom; primama sitne granulacije, naime, privuče sitnu babušku, za koju sam čuo da je ima dosta, a meni je cilj bio da pecam šarana.
Baš kao sto sam pretpostavio, udicu namamčenu snopom crvića odmah su počele da uzimaju babuške manje od sto grama. U prvih pola sata samo sam njih i pecao, menjajući sve mamce, i nije mi polazilo za rukom da uhvatim šarana, ali nisam odustao od dohranjivanja mesta pomoću praćke, i to miksom peleta i šećerca, na svakih nekoliko minuta. To je urodilo plodom i u zoni do lokvanja dobio sam malog ali borbenog šarana, koji je odmah pokušao da se oslobodi udice tako što je pobegao u lokvanj. U takvim situacijama treba biti strpljiv i držati najlon zategnut, jer riba posle nekog vremena najčešće sama izađe, što je bio slučaj i ovog puta.
SLEDEĆEG ŠARANA UHVATIO sam ispred sebe i već tada sam video da će ovo biti zanimljiv ribolov i dobar trening. Primenio sam taktiku koju sam koristio na sličnim vodama, koje su kao i ova relativno plitke: posle svakog upecanog šarana bih dohranio mesto praćkom, a udicu zabacio na drugo mesto kako bih »odmorio« prethodno. Kada u takvim okolnostima zakačim ribu, gledam da je što pre sklonim sa hranjene pozicije ne bi li što manje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 455-)