Uslovi za ribolov na najpoznatijem beogradskom jezeru sada su znatno drugačiji nego pre nekoliko decenija, kada je formirano, a i riblji fond se umnogome promenio. Jedna od vrsta koje su nekada dominirale sada je ponovo aktuelna – deverika dostiže velike dimenzije, pa je rado viđena na udici, ali to ne znači da ju je lako pecati. Ipak, formula uspeha postoji
Odlučio sam da iskoristim neobično lepo vreme početkom novembra i period jesenje aktivnosti deverike, pa sam se nedavno uputio na provereno mesto na Savskom jezeru (Adi Ciganliji), gde je nekoliko dana ranije održano poslednje fideraško takmičenje u ovoj sezoni – Trofej Beograda. Opredelio sam se za deo obale na kom smo tada pecali državni reprezentativac Nenad Stanišić i ja i obojica imali po par krupnih deverika, kao i nekoliko spadanja i promašaja, što je bilo siguran znak da se jata ove ribe muvaju u toj zoni i da ih vredi potražiti i u drugim prilikama.
7:00. Obaveze koje sam imao pre odlaska u ribolov su nekim čudom iznenada otkazane, pa sam na mesto došao mnogo ranije nego što sam planirao. Imao sam, zahvaljujući tome, dosta vremena da se temeljno i natenane pripremim, što mi se inače retko dešava. A pri tom sam dodatno uživao u miru, jer na Adi radnim danom ima veoma malo posetilaca, za razliku od vikenda, kada je gužva i ako nema takmičenja.
7:30. Kako nisam poneo previše opreme, a uz to mi je većina stvari bila unapred pripremljena, vrlo brzo sam počeo sa inicijalnim (teškim) prihranjivanjem. Na razdaljinu od 39 metara, na kojoj sam dobijao ribu na takmičenju i na kojoj na tom mestu inače uglavnom pecam po niskom vodostaju, plasirao sam hranu sa pet zabačaja AS Spod hranilica veličine L. One nisu suviše velike, pa mogu lako da se zabace na veću daljinu, a opet imaju dovoljan kapacitet za početno hranjenje. Prihranu sam malo više utiskivao u hranilicu, a posle zabačaja i njenog pada na dno čekao sam 30 sekundi pre nego što bih snažnim trzajem iz nje oslobodio sadržaj. Tako sam bio siguran da će prihrana biti plasirana na samo dno, što je u ovom slučaju bilo neophodno jer se peca na dubini između 8 i 9 metara. Za razliku od toga kako uobičajeno postupam na takmičenjima na Savskom jezeru i onoga što sam radio prilikom nekih ranijih ovosezonskih izlazaka na njega, u prihranu sam ovog puta stavljao vrlo malo mamaca, i to samo pinkije i kastere (čaure).
7:35. Nakon startnog prihranjivanja promenio sam hranilicu i prešao na model AS Bullet sa olovom od 40 g i kavezom manje zapremine. Na kraj sistema sam postavio udicu Maruto 9411, veličine 12, na 80 cm dugom predvezu od najlona Maver Smart TT, prečnika 0,18 mm.
Na nju sam natakao sedam-osam pinkija i onda prvih pet zabačaja ponavljao na jedan minut, dok sam za šesti sačekao cela tri minuta. Zatim sam nastavio sa šablonom od tri zabačaja na jedan minut, pa potom jedan na tri minuta i tako ukrug.
7:55. Imao sam prvi udarac, i to veoma konkretan: vrh štapa mi se besno zatresao i posle kontre sam osetio da imam lepu ribu na štapu. Nisam žurio, već sam je najpre pustio da malo izvlači najlon sa špulne kako bi se udaljila sa hranilišta i istovremeno, zbog otpora koji joj je pribor pravio, polako podigla u više slojeve. To je način da sprečimo veće deverike da spas potraže u gustoj podvodnoj travi, koja pri niskom vodostaju, doduše, ne pravi velike probleme, ali ipak ne treba rizikovati.
Veliko je zadovoljstvo boriti se sa krupnijom ribom na većoj dubini, ali je još veće kada deverika pređe pojas trave i nađe se u plitkoj zoni. Tu počinje drugi deo priče i bliska borba, tokom koje ribu koju privlačimo vidimo kao u akvarijumu, jer je voda Savskog jezera izuzetno bistra. Šlag na torti bio je kada sam deveriku od oko dva kilograma spakovao u meredov.
8:00. Već par minuta kasnije, na drugi zabačaj, odmah posle pada hranilice na dno, ponovo je usledio identičan silovit udarac i još jedna deverika mi je pružila vrhunsko uživanje. Nisam mogao da sakrijem zadovoljstvo, pogotovo zato što me još držalo uzbuđenje od ulova one prve, a odmah je došla sledeća.
8:20. Nastavio sam sa šablonom »tri čekanja po minut, jedno od tri«, a posle nekoliko takvih ciklusa i treća deverika je otpočela svoj ples na mojoj udici. Ova je bila malo deblja od prethodnih... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 467-)