Baba po baba - čuvarka

U dru­goj po­lo­vi­ni apri­la, mo­jim dru­ga­ri­ma i me­ni se pru­ži­la pri­li­ka da se kom­bi­jem upu­ti­mo na jed­no­dnev­ni pe­ca­ro­ški iz­let.

Ka­ko su sve re­ke u oko­li­ni Be­o­gra­da bi­le iz­ra­zi­to vi­so­kog vo­do­sta­ja, a uz to su mno­ge vr­ste be­le ri­be ušle u mrest, od­lu­či­li smo da ode­mo na ne­ki od te­re­na u oko­li­ni Go­lup­ca, gde je, zbog re­ži­ma ra­da HE Đer­dap I ni­vo vo­de ma­li on­da ka­da je u gor­njem i sred­njem to­ku kroz na­šu ze­mlju vi­sok, a uz to smo ču­li i da se tih da­na le­po pe­ca­la ba­bu­ška, jed­na od ret­kih ri­bo­lov­no za­ni­mlji­vih vr­sta ci­pri­ni­da ko­ja sa­da ni­je u za­bra­ni. Dra­go­ljub, Igor nji­hov otac Jo­ca, Sa­le i ja smo se svi oku­pi­li u pet sa­ti uju­tru i upu­ti­li ka Đer­da­pu, i to naj­če­šće ko­ri­šće­nom ru­tom – auto-pu­tem Be­o­grad – Niš do is­klju­če­nja za Po­ža­re­vac, a oda­tle ka Ve­li­kom Gra­di­štu i da­lje do me­sta Usi­je, ko­je se na­la­zi ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no od Go­lup­ca.

SME­STI­LI SMO SE NAde­luoba­le na­su­tom ka­me­nom, jer smo tu pro­na­šli me­sto ka­kvo smo že­le­li, na ko­me je du­bi­na na da­lji­ni od ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra bi­la oko 1,5 m, a vo­da je prak­tič­no sta­ja­la. Pret­po­sta­vlja­li smo, na­i­me, da se ba­bu­ška sa ko­nač­nim pro­lep­ša­njem vre­me­na pre­se­li­la sa du­bljih me­sta u pli­ća­ke, u ko­ji­ma se vo­da znat­no br­že za­gre­va, što toj ri­bi od­go­va­ra to­kom pri­pre­ma za pa­re­nje. U ta­kvim plit­kim zo­na­ma, uz to, če­sto ima i ve­ge­ta­ci­je, na ko­ju ri­ba po­la­že ikru, ali mi sa ra­sti­njem ovo­ga pu­ta, na op­štu ra­dost, ni­smo ima­li ni­ka­kvih pro­ble­ma.

Son­di­ra­njem dna sam utvr­dio da na če­tr­de­se­tak me­ta­ra od oba­le po­sto­ji ma­li od­sek, tj. da se du­bi­na po­ve­ća­va za 30-40 cm, pa smo naj­lo­ne za­ka­či­li za lajn-klip ta­ko da mam­ci pa­da­ju tač­no u tu ne­što du­blju zo­nu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 323-)