Na ma­lim »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ri­ma ša­ran se svu­da u Evro­pi pe­ca ma­nje-vi­še isto. Ali, to­kom iz­la­ska na jed­no je­zer­ce u bli­zi­ni Udi­na, naš mla­di ko­le­ga Ni­ko­la Stan­ko­vić sa­znao je da se u pri­hra­nu za ša­ra­na mo­že do­da­ti i jed­na na­mir­ni­ca ko­ja se vr­lo če­sto ko­ri­sti u ljud­skoj is­hra­ni.

Ni­ko­la Stan­ko­vić iz Kle­nov­ni­ka kod Ko­stol­ca naj­ra­di­je va­ra­li­ča­ri bu­co­va na To­ploj Mla­vi sa svo­jim te­čom i na­šim sa­rad­ni­kom Ne­boj­šom Ste­vi­ćem, ali ra­do lo­vi i dru­gim teh­ni­ka­ma kad god mu se za to uka­že pri­li­ka. Bo­ra­ve­ći to­kom av­gu­sta kod ro­di­te­lja, ko­ji ži­ve i ra­de u bli­zi­ni Udi­na, u Ita­li­ji, Ni­dža je pro­veo za­ni­mljiv dan u nad­mu­dri­va­nju sa ša­ra­ni­ma na jed­noj ma­loj pri­vat­noj vo­di.

– Pri­ja­telj mog oca Fa­bio Te­ko iz Mo­i­ma­la je od­li­čan ri­bo­lo­vac, pa sam bez raz­mi­šlja­nja pri­hva­tio nje­gov po­ziv da pe­ca­mo ša­ra­ne. Išli smo na pri­vat­ni re­vir bli­zu gra­ni­ce sa Slo­ve­ni­jom, na je­zer­ce du­go oko 300 me­ta­ra i ši­ro­ko 150. Po iz­gle­du je ta sta­ja­ći­ca »di­vlja«, tj. ne pod­se­ća na ve­ći­nu na­ših kla­sič­nih ko­mer­ci­jal­nih vo­da, a ve­o­ma je bo­ga­ta ri­bom, po­seb­no ša­ra­nom i amu­rom, prem­da u njoj ima i štu­ke, ba­sa, be­le ri­be i ne­ko­li­ko je­se­tri, ko­je se sve če­šće uba­cu­ju u ita­li­jan­ske ša­ran­ske re­vi­re – po­čeo je pri­ču Ni­ko­la.

Na po­zi­ci­ji na ko­ju ga je Fa­bio do­veo du­bi­na je na še­zde­se­tak me­ta­ra od oba­le iz­no­si­la oko pet me­ta­ra. Dno je gli­no­vi­to, a u vo­di ima do­sta gra­nja, ko­je ri­bi pru­ža za­klon, ujed­no joj omo­gu­ća­va­ju­ći da na mi­ru je­de, bu­du­ći da se tu sku­plja­ju sit­ni vo­de­ni or­ga­ni­zmi, ko­ji­ma se ša­ran u pri­ro­di in­ten­ziv­no hra­ni.

– O pri­bo­ru ni­sam bri­nuo, jer je Fa­bio sve obez­be­dio. Pe­ca­li smo pa­ra­bo­li­ci­ma Da­i­wa In­fi­nity Ti­ta­ni­um od 3,96 m, t.c. 3 lb, ma­ši­ni­ca­ma Da­i­wa Cast’izm 25 QD, naj­lo­nom Da­i­wa Sen­sor preč­ni­ka 0,35 mm i pred­ve­zom Da­i­wa Sen­sor od 25 lb. Za ma­mac smo ko­ri­sti­li boj­li­je CC Mo­o­re od 16 i 18 mm, sa aro­mom GLM (»Green Lip­ped Mus­sel« – ze­le­no­u­sna školj­ka), ko­je smo mon­ti­ra­li na dla­ku is­pod udi­ca Ga­ma­kat­su Spe­ci­a­list ve­li­či­ne 4 i 7... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 384-)