Le­ti se ša­ran naj­bo­lje lo­vi na tzv. otvo­re­nim vo­da­ma, tj. na re­ka­ma i ve­li­kim je­ze­ri­ma. Ali mno­gi lju­bi­te­lji ko­mer­ci­jal­nih re­vi­ra ne od­u­sta­ju od pe­ca­nja na tim ma­lim i ri­bom pre­bo­ga­tim sta­ja­ći­ca­ma, bez ob­zi­ra na to što vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re u ve­li­koj me­ri ne­po­voljno uti­ču na ak­tiv­nost ša­ra­na u nji­ma. Šta­vi­še, oni naj­isku­sni­ji, naj­u­por­ni­ji i naj­ve­šti­ji i ta­da uspe­šno lo­ve.

Mno­gi mi­sle da je taj­na do­brih ulo­va na rib­njač­kim je­ze­ri­ma u iz­bo­ru ma­ma­ca (boj­li­ja, ku­ku­ru­za itd.), tj. nji­ho­vih aro­ma, kao i uma­kalj­ki ko­ji­ma do­dat­no pri­vla­či­mo ci­pri­ni­de. To če­sto je­ste slu­čaj, ali ja mi­slim da i pra­vil­no do­hra­nji­va­nje to­kom pe­ca­nja če­sto mo­že bi­ti ključ­ni fak­tor uspe­ha... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 329-)