Odav­no je re­če­no da ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca naj­pre že­li da upe­ca što vi­še ri­be, a da na­kon te fa­ze mno­gi poč­nu da se zan­i­ma­ju za lov ka­pi­ta­la­ca. Ne­ki sma­tra­ju da će ulo­vi krup­nih ri­ba do­ći prak­tič­no sa­mi od se­be, ali ima sve vi­še onih ko­ji uvi­đa­ju da se za ta­kav re­zul­tat tre­ba po­seb­no spre­mi­ti i u nje­ga ulo­ži­ti vre­me i trud

Svet u ko­me ži­vi­mo se ne­pre­sta­no me­nja, i to ve­li­kom br­zi­nom. Na­pre­dak teh­no­lo­gi­je i ula­ga­nja u is­tra­ži­va­nje no­vih ma­te­ri­ja­la su sva­ko­dne­vi­ca i do­pri­no­se vr­lo br­zo ra­stu ape­ti­ta ku­pa­ca, tj. po­tre­be za stal­nim na­ba­vlja­njem no­vih stva­ri, jer mno­go to­ga što je do pre ne­ku go­di­nu bi­lo »po­sled­nji krik teh­no­lo­gi­je« već pre­kri­va veo za­bo­ra­va ili no­stal­gič­nih pri­se­ća­nja. U po­tro­šač­kom do­bu ži­vi se br­zo i tro­ši još br­že. A ni ri­bo­lov, na­rav­no, ni­je iz­ma­kao tom  fe­no­me­nu.

Sve­do­ci smo ko­li­ko se naš omi­lje­ni sport pro­me­nio u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Za sve nas ko­ji smo po­če­li da pe­ca­mo sa bam­bu­so­vim šta­po­vi­ma i plov­ci­ma od plu­te, te pro­me­ne bi­le su ne­za­mi­sli­ve. Iz­bor pri­bo­ra je pre tri­de­se­tak go­di­na bio ne­u­po­re­di­vo ma­nji ne­go da­nas, pa je sa­mim tim i ri­bo­lov bio pri­lič­no jed­no­sta­van. U mo­ru no­vi­te­ta ko­ji su sti­za­li iz go­di­ne u go­di­nu bi­lo je do­sta to­ga što je olak­ša­va­lo ri­bo­lov, a po­ve­ća­va­lo te­ži­nu ri­ba u na­šim ču­var­ka­ma, ali su mno­gi pe­ca­ro­ši »sta­re ško­le« od­bi­ja­li da pri­hva­te te no­vo­ta­ri­je, što je ve­ći­na njih ob­ja­šnja­va­la go­vo­re­ći: »Ma sve je to bes­po­treb­no, sa­mo gle­da­ju ka­ko da ti pro­da­ju ne­što bez če­ga mo­žeš« – u če­mu ima isti­ne. A opet, je­dan deo ri­bo­lo­va­ca ra­znih ge­ne­ra­ci­ja is­pro­ba­va re­dov­no no­ve pri­stu­pe i pro­iz­vo­de na svo­jim vo­da­ma i po­tom na osno­vu re­zul­ta­ta za­klju­ču­je da li je to ono što mu tre­ba ili ni­je.

JA MI­SLIM DA JE OVAJ DRU­GI pri­stup pra­vi, jer u mno­štvu sva­ko­ja­kih pro­iz­vo­da ve­li­ke fir­me sva­ke go­di­ne iz­ba­cu­ju i po­do­sta ap­so­lut­no ne­po­treb­nih za ne­ke vo­de i uslo­ve, ali se na­đe na tr­ži­štu i ne­ma­li broj onih do­brih, či­ja upo­tre­ba do­ne­se pri­želj­ki­va­ni re­zul­tat. Zbog to­ga je bit­no ne za­lu­ta­ti u džun­gli kon­zu­me­ri­zma, već se pre ku­po­vi­ne in­for­mi­sa­ti, is­pro­ba­ti sve što se mo­že, raz­me­nji­va­ti is­ku­stva sa ko­le­ga­ma i za­hva­lju­ju­ći sve­mu to­me oda­bra­ti one stva­ri ko­je će nam do­ne­ti uži­va­nje na vo­di i naj­ve­ći mo­gu­ći ulov, što i je­su glav­ni mo­ti­vi ve­ći­ne nas za od­la­zak na pe­ca­nje.

Ri­bo­lov na štap je u kon­stant­nom pro­gre­su, ko­ji se od­li­ku­je i ti­me da sve teh­ni­ke idu ka spe­ci­ja­li­stič­kom pri­stu­pu. Ozna­ka »Spe­ci­a­list« vi­đa se sve če­šće na opre­mi i pri­bo­ru (na­ro­či­to na šta­po­vi­ma), kao i na pri­hra­na­ma, a »spe­ci­ja­li­stič­ko pe­ca­nje« (eng. »spe­ci­a­list fis­hing«) je­dan je od sve pri­sut­ni­jih tren­do­va u Evro­pi u po­sled­njih de­se­tak go­di­na. Bu­du­ći da i sam lo­vim na taj na­čin, pro­ba­ću da ovom pri­li­kom ob­ja­snim u če­mu je su­šti­na ta­kvog pri­stu­pa i šta je raz­log nje­go­ve po­pu­lar­no­sti, te da tek­sto­vi­ma u na­red­nom pe­ri­o­du po­mog­nem ko­le­ga­ma ko­je se za ovo za­in­te­re­su­ju da se lak­še sna­đu i da br­že do­đu do re­zul­ta­ta... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 515-)