Lov smu­đa na ve­štač­ke mam­ce u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne da­le­ko je od pri­jat­nog, a ulov ni­je za­ga­ran­to­van ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma. No baš to pred­sta­vlja neo­do­ljiv iza­zov za one naj­za­gri­že­ni­je, ko­ji ne ža­le vre­me­na ni tru­da da u vr­lo te­škim uslo­vi­ma pro­na­đu i pre­va­re ka­pi­tal­ca

Pre­ma vi­še­de­ce­nij­skim sta­ti­sti­ka­ma ko­je vo­dim, lo­ve­ći smu­đa u svim mo­gu­ćim uslo­vi­ma, de­cem­bar mi je me­sec sa naj­vi­še upi­sa­nih »nu­la« po iz­la­sku na vo­du, tj. sa naj­ma­njim pro­cen­tom uspe­šno­sti. Na­rav­no, to me ni­ka­da ni­je obes­hra­bri­lo, pa i da­lje po­sled­njeg me­se­ca u go­di­ni pe­cam kad god imam vre­me­na, pri tom uvek tra­že­ći od­go­vo­re na mno­štvo pi­ta­nja ko­ja se na­me­ću bez ob­zi­ra na is­hod.

Si­gu­ran sam da ve­ći­na ko­le­ga svoj ulov sma­tra za­slu­že­nim, tj. po­sle­di­com zna­nja i ve­šti­ne, ali gde su zna­nje i ve­šti­na ka­da ulo­va ne­ma? Ja iz to­ga mo­gu sa­mo da za­klju­čim da mno­go to­ga ne zna­mo o po­na­ša­nju smu­đa i o na­či­ni­ma ri­bo­lo­va u raz­li­či­tim uslo­vi­ma. Sve­sni da je pe­ca­nje vi­še od pu­kog od­la­ska na vo­du i da re­zul­tat ne za­vi­si sa­mo od vre­me­na pro­ve­de­nog na njoj, pa­si­o­ni­ra­ni ri­bo­lov­ci kao sa­stav­ni deo svog ho­bi­ja vi­de i dru­že­nje sa ko­le­ga­ma i raz­me­nu is­ku­sta­va, uz pra­će­nje ri­bo­lo­vač­ke li­te­ra­tu­re, vo­đe­nje evi­den­ci­je o iz­la­sci­ma u ri­bo­lov, pro­u­ča­va­nje ži­vo­ta i po­na­ša­nja ri­ba, kao i po­ve­za­no­sti de­ša­va­nja u pri­ro­di. Mi ama­te­ri i re­kre­a­tiv­ci, ma ko­li­ko bi­li uspe­šni, ve­šti­nu ri­bo­lo­va ni­smo na­u­či­li od aka­de­mi­ka, ih­ti­o­lo­ga ni bi­o­lo­ga, već jed­ni od dru­gih. Eto, ta­ko sam i ja, ne­kim svo­jim kva­zi­ih­ti­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma i raz­me­nom is­ku­sta­va sa ko­le­ga­ma, do­šao do iz­ve­snih za­klju­ča­ka ka­da je o po­na­ša­nju smu­đa reč.

MI UGLAV­NOM ZNA­MO ka­ko se smuđ po­na­ša pri raz­li­či­tim tem­pe­ra­tu­ra­ma vo­de, ali mno­gi­ma iz­mi­če či­nje­ni­ca da ni­je isto da li je ona, re­ci­mo, 4º C u de­cem­bru ili fe­bru­a­ru. Za­što? Ten­den­ci­ja tem­pe­ra­tu­re je ve­li­či­na ko­ja va­ri­ra, ali u je­sen ima kon­stan­tan pad. Ne­ki ži­vi vo­de­ni or­ga­ni­zmi na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma za­pa­da­ju u sta­nje slič­no hi­ber­na­ci­ji, dru­gi sma­nju­ju ak­tiv­nost, a tre­ći je zbog  pro­me­na u di­na­mi­ci lan­ca is­hra­ne uspo­ra­va­ju. Upra­vo se u de­cem­bru sve to de­ša­va. Fe­bru­ar je znat­no dru­ga­či­ji; na­i­me, kra­jem me­se­ca, ako zi­ma ni­je ja­ka i du­ga, a po­sled­njih go­di­na to ni­je bi­la, tem­pe­ra­tu­ra vo­de po­la­ko ra­ste. Sa sva­kim ste­pe­nom po­ra­sta ne­ki od uspo­re­nih or­ga­ni­za­ma živ­ne i la­nac is­hra­ne se us­po­sta­vlja. Ta­kva de­ša­va­nja, su­de­ći po mo­joj evi­den­ci­ji, do­pri­no­se da u fe­bru­a­ru go­to­vo da ne­mam iz­la­zak u ri­bo­lov sa is­ho­dom »nu­la«.

No vra­ti­mo se de­cem­bru. Čak i in­for­ma­ci­ja o ni­skoj tem­pe­ra­tu­ri vo­de i da­ljem hla­đe­nju, prem­da nam sa­mo go­vo­ri da će­mo ima­ti po­sla sa »uspo­re­nim« smu­đem, ko­ji će ma­nje je­sti, ma­nje se kre­ta­ti i ko­jem se ne­će zna­ti vre­me hra­nje­nja, ipak je za nas od ko­ri­sti jer nas upu­ću­je na to na ko­jim me­sti­ma da smu­đa tra­ži­mo i na ko­ji na­čin da ga lo­vi­mo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 417-)