Ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da se štu­ka svu­da na sve­tu još uvek naj­bo­lje lo­vi na raz­ne me­tal­ne va­ra­li­ce (lep­ti­re, ka­ši­ke, spi­ner­bej­to­ve...) u pi­ta­nje do­vo­di ana­li­za po­da­ta­ka ko­ju je ne­dav­no ob­ja­vio je­dan od naj­ti­ra­žni­jih i naj­ce­nje­ni­jih ri­bo­lo­vač­kih ma­ga­zi­na na na­šem kon­ti­nen­tu. Naš sa­rad­nik, s dru­ge stra­ne, tvr­di da je nje­go­vo is­ku­stvo sa jed­nim od naj­pot­ce­nje­ni­jih ve­štač­kih ma­ma­ca ve­o­ma po­zi­tiv­no, pa ga sto­ga i pre­po­ru­ču­je

U ne­tom ob­ja­vlje­nom april­skom bro­ju ugled­nog nje­mač­kog ri­bo­lo­vač­kog ma­ga­zi­na Blin­ker ob­ja­vlje­na je za­ni­mlji­va sta­ti­sti­ka o vr­sta­ma ma­ma­ca na ko­je su či­ta­o­ci tog li­sta u pret­hod­noj go­di­ni ostva­ri­li naj­vi­še ulo­va štu­ka pri­ja­vlje­nih za »Blin­ker li­gu« (nji­ho­vu ver­zi­ju »Pa­ra­de ulo­va«, za ko­ju se naj­ve­ćim de­lom pri­ja­vlju­ju tro­fej­ne ri­be prim. ur.). Po toj evi­den­ci­ji, ko­ja po­kri­va upo­tre­blje­ne mam­ce svih vr­sta (i pri­rod­ne i vje­štač­ke), da­le­ko naj­vi­še krup­nih štu­ka, tj. čak 40,5%, uhva­će­no je na raz­ne si­li­kon­ce (še­do­ve, svim­bej­te i slič­no); 18,5% ulo­vlje­no je na raz­li­či­te vo­ble­re, 14,9% na mr­tve ke­de­re (upo­tre­ba ži­vih ri­ba za ma­mac u Nje­mač­koj ni­je do­zvo­lje­na), 14,4% na »ro­ti­ra­ju­će« va­ra­li­ce – lep­ti­re, spi­ner­bej­te, džig-spi­ne­re i če­ter­bej­te (va­ra­li­ce sa jed­no­kra­kom udi­com skri­ve­nom u »suk­nji­ci« od si­li­kon­skih tra­či­ca i na­go­re okre­nu­tom me­tal­nom plo­či­com, či­ja je ulo­ga dvo­stru­ka – da vr­ši funk­ci­ju ka­kvu ima »pak­ta« kod vo­ble­ra, ali i da bu­de štit­nik, ko­ji u ve­li­koj mje­ri spre­ča­va sku­plja­nje tra­ve na udi­ci sa na­li­ve­nim ote­ža­njem i nje­no ka­če­nje za pre­pre­ke), te 11,7% na sve osta­le mam­ce za­jed­no. Ni­je neo­bič­no što su se u toj po­sljed­njoj gru­pi na­šli stri­me­ri, ko­ji se za lov štu­ke sra­zmjer­no ri­jet­ko ko­ri­ste, ali i te ka­ko iz­ne­na­đu­je ma­li broj pri­ja­vlje­nih ulo­va štu­ka na ka­ši­ke, ko­je va­že za je­dan od naj­če­šće ko­ri­šće­nih i naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za lov »slat­ko­vod­ne aj­ku­le« na ci­je­loj se­ver­noj he­mis­fe­ri (u Evro­pi, Azi­ji i Se­ver­noj Ame­ri­ci).

VE­LI­KO JE (A I STA­RO) PI­TA­NJE da li su ta­kvi po­da­ci za­i­sta po­ka­za­telj lov­no­sti ma­ma­ca raz­li­či­tih ti­po­va ili vi­še go­vo­re o po­vje­re­nju ko­je ri­bo­lov­ci ima­ju (od­no­sno ne­ma­ju) u ne­ke vr­ste va­ra­li­ca, a na te­me­lju kog bi­ra­ju šta će ko­ri­sti­ti u ri­bo­lo­vu – pa ta­ko fa­vo­ri­zo­va­nje od­re­đe­nih ma­ma­ca, lo­gič­no, re­zul­ti­ra i naj­ve­ćim bro­jem ulo­va upra­vo na njih.

Mo­je is­ku­stvo, kad je ri­ječ o efi­ka­sno­sti va­ra­li­ca za štu­ku, ne­što je dru­ga­či­je – u pro­te­kle tri go­di­ne na pr­vo mje­sto po bro­ju ulo­va uvjer­lji­vo su iz­bi­li če­ter­bej­ti (na či­ju udi­cu oba­ve­zno do­da­jem še­da ili ne­ki sli­čan si­li­ko­nac) ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 555-)