Je­dan od na­ših vr­hun­skih smu­đa­ro­ša ovo­ga pu­ta ob­ja­šnja­va ka­kve su ka­rak­te­ri­sti­ke me­sta na ko­ji­ma se mo­že lo­vi­ti to­kom ce­le se­zo­ne i pre­ko ce­log da­na, a isto­vre­me­no ot­kri­va i ko­je su pre­zen­ta­ci­je i mam­ci naj­lov­ni­ji u raz­li­či­tim pe­ri­o­di­ma

Na ne­kim me­sti­ma mo­gu­će je lo­vi­ti smu­đa u to­ku ce­log da­na, pa i go­di­ne, ako je kon­fi­gu­ra­ci­ja dna i oba­le ta­kva da on na nji­ma mo­že bo­ra­vi­ti i ka­da je vr­lo ak­ti­van i ka­da to ni­je. Reč je pre­te­žno o te­re­ni­ma sa ve­ćim struk­tu­ra­ma, du­bo­kim vi­ro­vi­ma i pre­pre­ka­ma u vo­di, na ko­ji­ma ni po­rast ni opa­da­nje vo­do­sta­ja ne­ma­ju ve­ćeg uti­ca­ja na kre­ta­nje i za­dr­ža­va­nje ri­ba. Na­su­prot to­me, u pli­ćim zo­na­ma opa­da­nje vo­de u znat­noj me­ri uti­če na ri­be, ko­je re­a­gu­ju po­me­ra­ju­ći se u du­blje de­lo­ve sta­ni­šta (za­to plit­ka me­sta ni­su pro­duk­tiv­na u su­šnom de­lu se­zo­ne, ali mo­gu bi­ti naj­bo­lja za ri­bo­lov po vi­so­kom vo­do­sta­ju).

U ZA­VI­SNO­STI OD go­di­šnjeg do­ba, od­no­sno od tem­pe­ra­tu­re vo­de, kao i od vo­do­sta­ja i nje­go­ve ten­den­ci­je, pro­duk­tiv­nost ri­bo­lov­nog me­sta će ra­sti ili opa­da­ti. Pro­me­ne uslo­va će ma­nje ili vi­še po­go­do­va­ti smu­đu i uti­ca­ti na in­ten­zi­tet nje­go­vog hra­nje­nja i na na­čin na ko­ji će uto­lja­va­ti glad. Ova gra­blji­vi­ca u od­re­đe­nom ste­pe­nu mo­že bi­ti ak­tiv­na kra­će ili du­že – ne­ka­da za krat­ko vre­me pro­me­ni vi­še sta­nja, od mla­kog do hi­pe­rak­tiv­nog; ne­ka­da je opet po ceo dan ne­ak­tiv­na ili ne­u­tral­na. Vi­ši ni­vo ri­bo­lo­vač­ke ve­šti­ne je pre­po­zna­ti pro­me­nu u po­na­ša­nju smu­đa i to­me pri­la­go­di­ti me­tod, ma­mac i teh­ni­ku pre­zen­ta­ci­je. Pro­ce­na ni­voa ak­tiv­no­sti i pre­po­zna­va­nje tre­nut­ka pro­me­ne in­ten­zi­te­ta ak­tiv­no­sti smu­đa sa ni­žeg ni­voa na vi­ši i obr­nu­to je »sve­ti gral« smu­đo­lo­gi­je. S ri­bo­lo­vač­kim se in­stink­tom ra­đaš – ili ga imaš ili ga ne­maš, ali se spo­sob­nost za pro­ce­nu ak­tiv­no­sti ri­be sti­če i una­pre­đu­je kroz is­ku­stvo.

Ni­su sva me­sta po­god­na smu­đu za lov u raz­li­či­tim uslo­vi­ma, ni­ti su na nji­ma pri­men­lji­vi svi me­to­di va­ra­li­ča­re­nja. Za­vi­sno od to­ga, de­li­mo ih na let­nja, zim­ska i je­se­nja, dnev­na i noć­na, te na ona ko­ja su do­bra sa­mo po ma­loj vo­di ili je­di­no po ve­li­koj. Na ne­kim me­sti­ma je re­ka pre­br­za po sred­njem (»nor­mal­nom«) vo­do­sta­ju, pa su po­se­će­na sa­mo on­da ka­da vo­da ge­ne­ral­no eks­trem­no uspo­ri, od­no­sno do­volj­no da na nji­ma pro­tok po­sta­ne od­go­va­ra­ju­ći. Ima i obr­nu­tih slu­ča­je­va – da je me­sto pot­pu­no ili sko­ro pot­pu­no ne­pro­duk­tiv­no ako je vo­da ma­la i spo­ra, te da se na nje­mu naj­bo­lje lo­vi kad je re­ka vi­so­ka i iz­u­zet­no br­za. Smu­đa­ro­ši po­zi­ci­je de­le i pre­ma ti­po­vi­ma va­ra­li­ca ko­je na nji­ma da­ju naj­bo­lje re­zul­ta­te – na dži­ge­ra­ška i vo­ble­ra­ška, što upu­ću­je i na me­tod ko­ji je naj­pro­duk­tiv­ni­ji na tim me­sti­ma. Pre­ma prav­cu reč­nog to­ka i sme­ru ve­tra, bi­ra se ona stra­na oba­le na ko­joj je va­zdu­šno stru­ja­nje ja­če ako je to u funk­ci­ji uspe­šno­sti, i obr­nu­to – ako ve­tar ne po­go­du­je ri­bo­lo­vu, bi­ra se oba­la ko­ja je u za­ve­tri­ni. Za­jed­nič­ki kri­te­ri­jum za iz­bor me­sta na ko­jem će­mo pri­me­ni­ti od­re­đe­ni me­tod i teh­ni­ku ri­bo­lo­va je uspe­šnost u pret­hod­nom pe­ri­o­du ili po­zi­tiv­no is­ku­stvo na slič­nim po­zi­ci­ja­ma. Sva­ka kom­bi­na­ci­ja fak­to­ra uti­ca­ja na uspe­šnost u ri­bo­lo­vu uslo­vlja­va i kom­bi­na­ci­ju me­to­da, tak­ti­ke i teh­ni­ke ri­bo­lo­va. Po­sto­je tri vr­ste ta­kvih kom­bi­na­ci­ja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 386-)