Pe­ca­nje sko­ba­lja fi­der teh­ni­kom iz go­di­ne u go­di­nu sve je po­pu­lar­ni­je na na­šim te­ku­ći­ca­ma jer mo­že da­ti od­lič­ne re­zul­ta­te. Ali da bi­smo pe­ca­nje za­vr­ši­li sa pu­nom ču­var­kom, mo­ra­mo se pri­dr­ža­va­ti ne­kih bit­nih pra­vi­la i ulo­ži­ti do­sta tru­da u sva­ki iz­la­zak...

Sko­balj je naj­o­pre­zni­ja be­la ri­ba u sve tri Mo­ra­ve, je­di­na ko­joj mo­ra­mo sve ugo­di­ti da bi­smo je uspe­šno hva­ta­li. Ali baš za­to i vo­lim da ga pe­cam i iz­u­zet­no ga po­štu­jem, iako ga zbog nje­go­vog ume­ća u od­no­še­nju mam­ca zo­vem lo­po­vom. Evo osnov­nih pra­vi­la ko­jih se dr­žim ka­da ga lo­vim fi­der teh­ni­kom.

1. IDE­AL­NO VRE­ME za do­la­zak na vo­du je zo­ra. No prem­da va­lja ra­no sti­ći, ni­po­što ne tre­ba žu­ri­ti. Sto­ga se pri­pre­mi­te po­la­ko. Od­lo­ži­te go­mi­lu pri­bo­ra, na či­je ste no­še­nje kao fi­de­raš osu­đe­ni, i ši­rom otvo­ri­te oči i uši još pre ne­go što poč­ne­te sa pe­ca­njem. Ni­je pre­vi­še te­ško uoči­ti sko­ba­lja, jer se sam oda­je svo­jom igrom, ka­ko u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, ta­ko i u ka­sno po­pod­ne (ali to ne zna­či da ga je la­ko hva­ta­ti i da to sva­ko mo­že jed­na­ko uspe­šno). Na­kon što utvr­di­mo ima li ove ri­be i gde je, mo­ra­mo po­gle­dom pro­na­ći li­ni­ju su­da­ra glav­ne stru­je i mir­ni­je vo­de, na ko­ju bi na­ša hra­ni­li­ca tre­ba­lo da pa­da. Ako je vo­da na pr­vi po­gled »rav­na«, tj. sa jed­no­lič­nim to­kom, mo­ra­će­mo ma­lo bo­lje da se za­gle­da­mo ne bi­smo li uoči­li ma­kar i mi­ni­ja­tur­na »pro­vi­ra­nja« ili uspo­ra­va­nja, ko­ja mo­gu uka­zi­va­ti na po­sto­ja­nje ne­kog ma­njeg ka­na­la na dnu, či­ji se uti­caj je­dva pre­no­si na po­vr­ši­nu. Naj­bo­lje u lo­vu sko­ba­lja pro­la­ze oni ko­ji ume­ju da ras­tu­ma­če sve zna­ke i sit­ni­ce, tj. oni ko­ji na­sto­je da što bo­lje ovla­da­ju ve­šti­nom či­ta­nja vo­de.

2. VO­DO­STAJ I BO­JA vo­de su iz­u­zet­no bit­ni. Sko­ba­lja će­mo naj­lak­še upe­ca­ti ako je vo­do­staj po­vi­šen, a bo­ja vo­de mut­nji­ka­va (ma­lo »su­ra«). U ta­kvim uslo­vi­ma sko­balj je bli­že oba­li i neo­pre­zni­ji je u uzi­ma­nju hra­ne ne­go po ma­loj i pro­vid­noj vo­di. Uslo­vi su ide­al­ni ka­da se... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 391/392-)