Jedna od retkih nespornih činjenica vezanih za lov većine mirnih vrsta riba jeste da prihranjivanje znatno povećava izglede za uspeh. Primama se može plasirati na razne načine, a jedan od najefikasnijih na tekućim vodama, pri pecanju skobalja, nosare, mrene, babuške, protfiša i drugih riba, podrazumeva upotrebu usidrenog mrežastog džaka, takozvane kese.

To­kom je­se­ni, ve­ći­na re­ka la­ga­no na­do­la­zi, tem­pe­ra­tu­ra vo­de se sni­ža­va, tok ubr­za­va, a ra­ste ape­tit ri­ba, ko­je ose­ća­ju do­la­zak zi­me i pri­pre­ma­ju se za nju, što sve za­jed­no či­ni uslo­ve za ri­bo­lov na plo­vak znat­no bo­ljim ne­go pre­ko le­ta.

Na Sa­vi, Dri­ni, Ko­lu­ba­ri i mno­gim dru­gim te­ku­ći­ca­ma mren­skog i ci­pri­nid­nog re­gi­o­na, uspe­šno pe­ca­nje sko­ba­lja, šlji­va­ra, mre­ne i dru­gih vr­sta ci­pri­ni­da vo­žnjom plov­ka sko­ro je ne­za­mi­sli­vo bez pri­hra­ne »na ke­su«, tj. po­mo­ću mre­ža­stog dža­ka sa ote­ža­njem, ko­ji je ka­na­pom pri­ve­zan za oba­lu ili ča­mac i ozna­čen »bo­vom« (pla­stič­nom fla­šom). Ta­kav si­stem se mo­že ku­pi­ti u po­je­di­nim ri­bo­lo­vač­kim rad­nja­ma, ali ga mno­gi ri­bo­lov­ci sa­mi pra­ve, što i ni­je te­ško, a osim to­ga osta­vlja nam ne­ki di­nar vi­še u dže­pu.

DŽAK NA­PU­NJEN PRI­MA­MOM, naj­če­šće sta­rim hle­bom (ko­ji se mo­že i kom­bi­no­va­ti sa ku­gla­ma bra­šna­ste pri­ma­me – vi­di okvir) i ote­žan (obič­no ve­ćim ka­me­nom) pla­si­ra se na že­lje­nu da­lji­nu. U za­vi­sno­sti od kon­fi­gu­ra­ci­je te­re­na, du­bi­ne i br­zi­ne to­ka, to je ne­kad na sa­mo 4-5 m od oba­le, a ne­ka­da i na tri­de­se­tak me­ta­ra, pa čak i vi­še. Ka­da hra­nu tre­ba pla­si­ra­ti da­lje od ne­ko­li­ko me­ta­ra, neophodan nam je ča­mac, iz ko­ga se mo­že i pe­ca­ti (odnosno mo­ra, ka­da je ri­ba ve­o­ma da­le­ko). Ka­da džak pad­ne na dno, ot­pu­šta­mo ko­no­pac ko­ji kroz nje­ga pro­la­zi sve dok »bo­va« (fla­ša) ne is­pli­va na po­vr­ši­nu, po­ka­zu­ju­ći nam ku­da tre­ba da nam se kre­će si­stem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 336 od 08.11.2013)