Tol­sto­lo­bik mo­že da te­ži i pre­ko 40 ki­lo­gra­ma, bro­jan je, bor­ben, na na­šim ga je vo­da­ma mo­gu­će neogra­ni­čeno pe­ca­ti, a do­bija se to­kom ce­log to­pli­jeg de­la go­di­ne, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što se sve vi­še ri­bo­lo­va­ca opre­de­lju­je za ci­lja­ni lov tog ci­pri­ni­da pre­ne­tog na naš kon­ti­nent iz Azi­je. Ovog pu­ta ot­kri­va­mo vam ka­ko se naj­bo­lje hva­ta na du­bin­ku

U pro­šlom bro­ju Ri­bo­lo­va ob­ja­snio sam ka­ko pe­cam tol­sto­lo­bi­ka na plo­vak na re­ka­ma i je­ze­ri­ma, a ovo­ga pu­ta ću vam pre­ne­ti svo­ja is­ku­stva u lo­vu te ve­li­ke, bor­be­ne i iz­u­zet­no ja­ke ri­be du­bin­skim me­to­dom. Zbog ko­le­ga ko­je mo­žda ni­su či­ta­le pret­hod­ni tekst, po­me­nu­ću i sa­da da se ta ri­ba ko­ja do­la­zi iz Azi­je, i u na­še vo­de je ve­štač­ki une­ta, hra­ni plank­to­nom i dru­gim naj­sit­ni­jim vo­de­nim or­ga­ni­zmi­ma usi­sa­va­ju­ći ih za­jed­no sa vo­dom. Ta­kav na­čin is­hra­ne či­ni pe­ca­nje tol­sto­lo­bi­ka spe­ci­fič­nim (du­go se sma­tra­lo da ga na sport­ski na­čin ni­je ni mo­gu­će uhva­ti­ti), jer ga mo­ra­mo pri­vu­ći i za­dr­ža­ti na me­stu pe­ca­nja pra­ve­ći »oblak« od ras­tre­si­te hra­ne, u kom će­mo mu po­nu­di­ti la­gan za­lo­gaj, ko­ji će mo­ći la­ko da usi­sa, ka­ko bi udi­ca za­vr­ši­la u nje­go­vim usti­ma.

U LO­VU DU­BIN­SKIM ME­TO­DOM pri­ma­ma, me­đu­tim, mo­ra da bu­de ne­što le­plji­vi­ja ne­go pri pe­ca­nju na plo­vak, ne bi li se du­že dr­ža­la na na­šoj hra­ni­li­ci, ali se ipak i po­ste­pe­no odva­ja­la od nje i leb­de­la u vo­di, po­želj­no što bli­že dnu, jer se tik iz­nad nje­ga na­la­zi i na­ša na­mam­če­na udi­ca, pa nam je va­žno da što vi­še ri­be bu­de u tom slo­ju.

Bu­du­ći da pri­ma­mu ba­ca­mo po­mo­ću hra­ni­li­ca ko­je nam slu­že i kao uteg, lo­gič­no je da nam ipak tre­ba znat­no ma­nja ko­li­či­na hra­ne ne­go za plov­ka­re­nje, ali opet ne ma­la – za ce­lo­dnev­no pe­ca­nje mo­že­mo po­tro­ši­ti i de­se­tak li­ta­ra. Na sre­ću, ve­ći­na sa­sto­ja­ka je jef­ti­na, pa ovo ne pred­sta­vlja pre­ve­li­ki iz­da­tak. Kao i pri pe­ca­nju na plo­vak, i za lov du­bin­skim me­to­dom ko­ri­stim ve­o­ma slič­nu pri­ma­mu i za te­ku­ću i za sta­ja­ću vo­du, s tim što je ona za sta­ja­ći­ce znat­no ras­tre­si­ti­ja. Sa­sto­ji se od pre­zle, ve­o­ma fi­no mle­ve­nog ku­ku­ru­znog bra­šna, sta­rog hle­ba (kog tre­ba da bu­de do­sta, ka­ko bi se ma­sa do­bro dr­ža­la na hra­ni­li­ci, ali ne pre­vi­še, da ne bi bi­la pre­te­ra­no le­plji­va, tj. ne­ak­tiv­na), te ne­ke po­vr­šin­ske hra­ne za ka­u­gle­ra ili sit­nu be­lu ri­bu ko­ja se ne hra­ni na sa­mom dnu. Na­kon me­še­nja i kva­še­nja ovu pri­ma­mu mo­ra­mo pro­se­ja­ti ka­ko bi­smo eli­mi­ni­sa­li krup­ne če­sti­ce i uči­ni­li je va­zdu­ša­sti­jom i ak­tiv­ni­jom.

TAK­TI­KA. Na­pi­sao sam već u pro­šlom tek­stu gde tre­ba tra­ži­ti tol­sto­lo­bi­ka, a to što va­ži za pe­ca­nje na plo­vak va­ži i za lov du­bin­skim me­to­dom na hra­ni­li­cu. Na te­ku­ći­ca­ma je kon­cen­tra­ci­ja ove ri­be naj­ve­ća na po­zi­ci­ja­ma sa spo­rom vo­dom, za­tim u zo­na­ma u ko­ji­ma ima hra­ne, bi­lo pri­rod­ne (plank­to­na) ili iz ne­kog ve­štač­kog iz­vo­ra (npr. na me­sti­ma gde ri­bo­lov­ci ba­ca­ju pri­ma­me ili gde do­ti­če ot­pad­na vo­da iz ne­kog po­go­na za pro­iz­vod­nju hra­ne), kao i ta­mo gde u re­ku do­spe­va mut­ni­ja vo­da iz ne­ke pri­to­ke. I na ka­na­li­ma, je­ze­ri­ma i ba­ra­ma iz­gled­ne su sve one po­zi­ci­je na ko­ji­ma ko­le­ge ko­je pe­ca­ju dru­ge mir­ne ri­be ak­tiv­no pri­ma­mlju­ju, kao i me­sta gde se uli­va ne­ka mut­ni­ja vo­da ko­ja mo­že no­si­ti ne­što što ova ri­ba je­de

Ka­da pe­ca­mo du­bin­skim me­to­dom, mo­že­mo tra­ži­ti i zo­ne sa du­bi­nom ve­ćom od 4-5 m, ko­li­ko je ide­al­no za pe­ca­nje na plo­vak... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 398-)