Ve­šti­na či­ta­nja vo­de, tj. oda­bi­ra­nja do­brog me­sta i pra­vil­ne pre­zen­ta­ci­je mam­ca na nje­mu, od ve­li­kog je zna­ča­ja u svim ri­bo­lov­nim di­sci­pli­na­ma, pa i u lo­vu gra­blji­vi­ca na ve­štač­ke mam­ce. To po­seb­no va­ži za va­ra­li­ča­re­nje kle­na u let­njem pe­ri­o­du, ka­da ma­la i bi­stra vo­da umno­go­me ote­ža­va hva­ta­nje te oštro­o­ke i ve­o­ma opre­zne ri­be. Ri­bo­lov­ci ko­ji­ma je i krat­ko osma­tra­nje do­volj­no da uoče po­ten­ci­jal­na skro­vi­šta kle­no­va uspe­šni­ji su, na­i­me, od onih ko­jo stu­di­o­zno pre­tra­žu­ju sva­ki me­tar terena, usled čega im ne­mi­nov­no do­bar deo vre­me­na pro­đe u ba­ca­nju u pra­zno, tj. ta­mo gde tra­že­ne ri­be na­pro­sto ne­ma.

NA GLAV­NOJ FO­TO­GRA­FI­JI uz ovaj tekst vidi se jed­no ti­pič­no me­sto, ka­kvih na re­ka­ma po­put Mla­ve, Pe­ka, Re­sa­ve, Ni­ša­ve ili Ti­mo­ka ima mal­te­ne na sva­kom ko­ra­ku. Na oma­nji ze­mlja­ni rt, na­stao ka­da je pro­leć­na bu­ji­ca od­ro­ni­la ko­mad oba­le na po­lo­vi­ni reč­ne kri­vi­ne, na­su­ka­lo se ve­li­ko dr­vo, na ko­je se po­tom ma­lo-poma­lo na­ta­lo­ži­la ve­li­ka ko­li­či­na gra­nja i ra­znih ot­pa­da­ka. Ne­kom ne­is­ku­snom to mo­žda ne de­lu­je pri­vlač­no, ali je za­pra­vo sjaj­no me­sto, na ko­me je ulov vi­še ne­go iz­ve­stan, ali sa­mo pod uslo­vom da onaj ko peca zna gde va­ra­li­cu tre­ba za­ba­ci­ti i ko­jom tra­som pro­vu­ći.

1. Za­mi­sli­te da ste ti­ho do­šli do ove po­zi­ci­je i za­dr­ža­li se na bar me­tar od vo­de, te da sto­ji­te na me­stu sa ko­ga je fo­to­gra­fi­ja na­či­nje­na. Sa ri­bo­lo­vom poč­ni­te za­ba­cu­ju­ći sa­svim bli­zu, u tač­ku ozna­če­nu bro­jem 1. Tru­di­te se da va­ra­li­ca pad­ne što bli­že... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 327-)