Za­hva­lju­ju­ći to­me što je ote­ža­nje po­sta­vlje­no is­pod va­ra­li­ce, mon­ti­ra­ne na udi­cu oka­če­nu di­rekt­no na glav­nu stru­nu pod uglom od oko 90 ste­pe­ni, drop-šot si­stem omo­gu­ća­va vr­lo spe­ci­fič­nu pre­zen­ta­ci­ju, ve­o­ma efi­ka­snu u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma, a po­ne­kad i ne­nad­ma­šnu

Je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma svih mon­ta­ža sa ute­gom na osnov­noj stru­ni je­ste ote­ža­na de­tek­ci­ja uda­ra­ca i sla­ba re­a­li­za­ci­ja ko­ja iz to­ga pro­iz­la­zi zbog za­ka­sne­lih kon­tri. Osim to­ga, ka­ro­li­na i tek­sas mon­ta­ža, iako pru­ža­ju ve­ću slo­bo­du gu­me­nim va­ra­li­ca­ma ne­go kla­sič­ni džig sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom, ipak uslo­žnja­va­ju pre­zen­ta­ci­ju, po­što pri sva­kom po­ku­ša­ju po­kre­ta­nja si­li­kon­ca naj­pre mo­ra­mo da po­kre­ne­mo ote­ža­nje. Lo­ša stra­na je i to što je pred­vez sa udi­com di­rekt­no iz­lo­žen za­de­vi­ma i kr­za­nju, pa ga mo­ra­mo če­sto kon­tro­li­sa­ti i po po­tre­bi me­nja­ti, što na te­škim te­re­ni­ma od­u­zi­ma do­sta vre­me­na. Sve ove ma­ne ma­nje ili vi­še pre­va­zi­la­zi­mo pri­me­nom drop-šot mon­ta­že, kod ko­je je va­ra­li­ca na udi­ci ve­za­noj di­rekt­no za osnov­nu stru­nu (pod uglom od oko 90º), dok je uteg na sa­mom kra­ju si­ste­ma.

OD MON­TA­ŽE DO TEH­NI­KE. Drop-šot je na­stao u Ja­pa­nu, a pr­ven­stve­no je osmi­šljen kao ul­tra­la­ka mon­ta­ža za ba­sa, sa la­ga­nim ote­ža­njem i ma­lim si­li­kon­ci­ma ve­za­nim di­rekt­no na osnov­ni mo­no­fil – naj­lon ili flu­o­ro­kar­bon. Ide­ja je bi­la stvo­ri­ti jed­no­stav­nu mon­ta­žu za ne­ak­tiv­nog ba­sa, ta­kvu ko­ja bi omo­gu­ća­va­la br­zo pre­tra­ži­va­nje raz­li­či­tih slo­je­va vo­de, bez stal­nog pre­ve­zi­va­nja si­ste­ma, pro­stim po­me­ra­njem ote­ža­nja duž stru­ne. Ova mon­ta­ža br­zo je pre­ra­sla u ši­ro­ko pri­men­lji­vu i la­ko pri­la­go­dlji­vu teh­ni­ku za lov mno­gih gra­blji­vi­ca, i u du­bo­koj i u plit­koj vo­di, ka­ko ver­ti­kal­nom pre­zen­ta­ci­jom ta­ko i ho­ri­zon­tal­nom, a rast nje­ne po­pu­lar­no­sti pra­ti­lo je br­zo po­ve­ća­va­nje po­nu­de opre­me, od šta­po­va i ma­ši­ni­ca, pre­ko stru­na, do spe­ci­fič­nih ote­ža­nja, pro­fi­li­sa­nih udi­ca i vir­bli sa kop­ča­ma na­men­ski na­pra­vlje­nim za ovu teh­ni­ku.

Drop-šot šta­po­vi su sklad­na kom­bi­na­ci­ja sna­ge i flek­si­bil­no­sti – ela­stič­ni su, ali ose­tlji­vi. Po­na­ša­nje šta­pa se di­rekt­no od­ra­ža­va na ak­ci­ju si­li­kon­ca, po­što od tre­nut­ka ka­da »par­ki­ra­mo« ote­ža­nje na dnu štap pre­u­zi­ma kon­tro­lu nad gu­mom. Pre­o­štri šta­po­vi za ova­kvo pe­ca­nje ni­su do­bri, jer di­rekt­no i na­glo re­a­gu­ju na sve po­kre­te i ot­klo­ne, što do­vo­di do pre­br­zih i pre­du­gih kre­ta­nja va­ra­li­ce. Efi­ka­sni­ji su šta­po­vi bla­go uspo­re­nog od­zi­va i pro­gre­siv­ne ak­ci­je, ko­ji de­li­mič­no amor­ti­zu­ju na­gle po­kre­te. To su šta­po­vi či­ja se ka­rak­te­ri­sti­ka sa­vi­ja­nja (tj. ak­ci­ja) li­ne­ar­no me­nja sa po­ra­stom op­te­re­će­nja. Ova ka­rak­te­ri­sti­ka pro­gre­siv­nog po­ra­sta ak­ci­je šta­pa pod­ra­zu­me­va raz­la­ga­nje op­te­re­će­nja od vr­ha ka do­njem seg­men­tu. Ti­me se te­ži­šte gra­nič­nih na­pre­za­nja pre­no­si u ja­či seg­ment (do­nji), amor­ti­zu­ju­ći be­go­ve ri­be i isto­vre­me­no ras­te­re­ću­ju­ći tan­ki vrh šta­pa. Pr­vi pra­vi drop-šot šta­po­vi bi­li su du­gi 2,1–2,4 m i sa uspo­re­nim od­zi­vom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 398-)