Pro­seč­na lov­na te­ži­na sko­ba­lja na Dri­ni znat­no je ve­ća ne­go na dru­gim na­šim re­ka­ma, ali to ne zna­či da je na ovoj ve­li­koj pla­nin­skoj te­ku­ći­ci la­ko pe­ca­ti. Na­pro­tiv, vr­lo če­sto ri­bo­lov­ci mo­ra­ju mno­go da se po­tru­de ka­ko bi pro­na­šli do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju da­lji­ne na ko­joj će loviti, pri­ma­me, mam­ca i pre­zen­ta­ci­je

Ne­ko­li­ko da­na pre po­čet­ka lo­vo­sta­ja na sko­ba­lja i plo­ti­cu, moj ko­le­ga Ne­ma­nja Ar­ga­ki­jev i ja kre­nu­li smo na Dri­nu kod Ma­log Zvor­ni­ka sa že­ljom da se na te­re­nu ko­ji obo­ji­ca vo­li­mo »is­pi­še­mo« pred za­bra­nu. Na re­ci smo za­te­kli vo­do­staj znat­no ve­ći ne­go što smo se na­da­li. Me­sti­ma na ko­ji­ma smo ra­ni­je pe­ca­li ni­je bi­lo mo­gu­će ni pri­ći, pa smo re­ši­li da po­tra­ži­mo ne­ka no­va. Son­di­ra­ju­ći te­ren na­šli smo zo­nu u ko­joj vo­da po­sle ve­li­kog br­za­ka ma­lo uspo­ra­va ali opet te­če do­volj­nom br­zi­nom da ima smi­sla na­da­ti se sko­ba­lju.

Dri­na je ve­ćim de­lom to­ka ve­o­ma br­za i sna­žna, pa je u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­treb­na ve­li­ka ko­li­či­na pri­ma­me. Ovo­ga pu­ta po­me­ša­li smo jed­na­ke ko­li­či­ne do­ma­ćih hra­na Ma­gic Ba­it Che­esy i Ma­gic Ba­it Su­per Ri­ver i on­da tu sme­su sa te­škom ze­mljom, u sra­zme­ri 1:1. Kad je tok brz, kao na Dri­ni, u pri­ma­mu do­da­je­mo ne­što vi­še vo­de ne­go ina­če, ali ne pre­vi­še, ka­ko bi­smo mo­gli da for­mi­ra­mo vr­lo čvr­ste ku­gle, ko­je reč­na stru­ja ne mo­že br­zo da ras­tu­ri, već ih po­ste­pe­no spi­ra i na taj na­čin du­že za­dr­ža­va ri­bu na hra­nje­nom me­stu. U pri­ma­mu sam do­dao keks sa uku­som i mi­ri­som si­ra i na­rav­no cr­ve, ali u ne­ve­li­koj ko­li­či­ni, ka­ko nam ne bi raz­bi­ja­li ku­gle. Njih sam pak na­pra­vio de­se­tak, te sam ih ba­cio na pri­bli­žno dva­de­set me­ta­ra od oba­le, a sa­mo de­se­tak me­ta­ra od tač­ke do ko­je smo za­ga­zi­li u vo­du, na­da­ju­ći se da su vi­sok vo­do­staj i ja­ka stru­ja na­bi­li ri­bu u oba­lu.

VRE­ME JE PRO­LA­ZI­LO, ali upr­kos obil­noj pri­ma­mi ri­ba se ni­je ja­vlja­la. Pod­ne se bli­ži­lo a upe­cao sam sa­mo jed­nog za Dri­nu sit­ni­jeg sko­ba­lja, od 400-500 g. Pri­me­tio sam, me­đu­tim, da se ri­ba iz­ba­cu­je de­se­tak me­ta­ra da­lje od li­ni­je ko­jom smo »vo­zi­li« plov­ke. Re­ši­li smo za­to da iza­đe­mo da­lje, pa smo na­hra­ni­li no­vu li­ni­ju, u zo­ni iz­ba­ci­va­nja ri­be, i po­če­li sve iz­no­va. To se br­zo is­pla­ti­lo, jer sam već po­sle tri­de­se­tak mi­nu­ta uhva­tio pr­vog sko­ba­lja, te­škog oko 700 g, ko­ji nam je ulio na­du da pe­ca­nje ipak ne­će bi­ti ne­u­spe­šno, iako je već bi­lo pro­šlo po­la da­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 400-)