Me­tod fi­der je je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih na­či­na lo­va ša­ra­na na ri­bom bo­ga­tim re­vi­ri­ma. O tom vi­du pe­ca­nja ja­kim šta­po­vi­ma ose­tlji­vog vr­ha, te si­ste­mom sa hra­ni­li­com pu­nom le­plji­ve hra­ne i udi­com na vr­lo krat­kom pred­ve­zu mno­go je pu­ta pi­sa­no, a i sve vi­še ri­bo­lo­va­ca ga pri­me­nju­je. Ali uvek vre­di pro­či­ta­ti ka­ko to ra­de do­ka­za­ni maj­sto­ri fi­de­ra

Po­lo­vi­nom mar­ta, kao i mno­go pu­ta ra­ni­je u ovom de­lu go­di­ne, i Za­pad­na Mo­ra­va i dru­ge re­ke u cen­tral­noj Sr­bi­ji bi­le su zbog obil­nih ki­ša i to­plje­nja sne­ga ve­o­ma vi­so­ke i mut­ne, pa se na nji­ma ni­je mo­glo pe­ca­ti. Ka­ko su uslo­vi za ri­bo­lov iz istih raz­lo­ga bi­li ne­po­volj­ni i na me­ni naj­bli­žem je­ze­ru Će­li­je, moj drug Slo­bo­dan Kr­sto­vić i ja smo po­sle kra­ćeg pre­mi­šlja­nja od­lu­či­li da ode­mo na kom­pleks Akva drim (Aqua Dre­am) u se­lu Sa­ma­i­la, u bli­zi­ni Kra­lje­va, i da pro­ba­mo da ta­mo na fi­ni pri­bor i ma­le mam­ce lo­vi­mo ša­ra­na na me­tod fi­der.

Slo­ba je dan pre po­la­ska te­le­fo­nom re­zer­vi­sao me­sta i u ra­no ju­tro sti­gli smo na re­vir na kom se ni­kad ra­ni­je ni­sam oku­šao. Do­ma­ćin nas je sa­če­kao i lju­ba­zno nam ob­ja­snio tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju na vo­di i pra­vi­la pe­ca­nja na sva tri je­ze­ra ko­ja či­ne ovaj kom­pleks. Pr­vo je na­me­nje­no plov­ka­ro­ši­ma i ni­je pre­gra­đe­no na sek­to­re saj­la­ma sa plov­ci­ma, za raz­li­ku od osta­la dva, ko­ja su pred­vi­đe­na za pe­ca­nje na fi­der, kla­sič­nu du­bin­ku ili mo­der­ni ša­ran­ski ri­bo­lov. U plov­ka­ro­škom je­ze­ru ima ša­ra­na te­ških od 2 do oko 5 kg, dok su u osta­la dva ri­be u pro­se­ku krup­ni­je. Svi­de­lo mi se to što sva­ko ima svoj boks, ta­ko da ne­ma mo­guć­no­sti da do­đe do mr­še­nja si­ste­ma sa ko­le­ga­ma, iako ovog pu­ta ni­je bi­lo gu­žve – osim nas dvo­ji­ce na re­vi­ru je bio sa­mo je­dan ša­ran­dži­ja.

RA­ČU­NA­JU­ĆI NA TO DA SE RI­BA ne­će pre­če­sto ja­vlja­ti, re­šio sam da pe­cam na dva šta­pa. Pr­vi je For­max Ele­gan­ce Fe­e­der od 3,6 m, te­ži­ne ba­ca­nja oko 100 g (to je pro­tip, za­sad bez ika­kvih ozna­ka), na ko­ji sam sta­vio kar­bon­ski vrh pri­bli­žne sna­ge 56 g (tj. 2 oz) i ma­ši­ni­cu Da­i­wa Ni­nja 3000A. Dru­gi kom­plet či­ni­li su štap Da­i­wa Wind­cast Met­hod Fe­e­der od 3,9 m, t.b. 80 g, ta­ko­đe sa kar­bon­skim vr­hom od 2 oz, i če­krk Da­i­wa Fre­ams 3000A. Na obe ma­ši­ni­ce sam na­mo­tao naj­lon For­max Fe­e­der Met­hod pro­me­ra 0,25 mm, jer sam una­pred sa­znao da je za­bra­nje­no ko­ri­sti­ti ta­nji (ina­če bih pe­cao na naj­lon od 0,22 mm). Udi­ce Ow­ner Isa­e­ma W/Eye, ve­li­či­na 12 i 10 ve­zao sam upre­de­nom stru­nom For­max Avan­ger PE de­blji­ne 0,10 mm, s tim što sam na jed­nom si­ste­mu imao kla­sič­nu dla­ku, a na dru­gom dla­ku sa »tr­nom«. Is­ko­ri­stio sam pri­li­ku da pro­bam me­tod hra­ni­li­ce Gu­ru X-Sa­fe (ka­ko će se po­ka­za­ti – od­lič­ne), sa ote­ža­njem od 24 g, kroz ko­je pro­la­zi ras­te­glji­va gu­ma i efi­ka­sno uma­ra ri­bu to­kom bor­be, šti­te­ći si­stem od pre­op­te­re­će­nja i ki­da­nja.

Po­što na re­vi­ru ni­je do­zvo­lje­na upo­tre­ba pra­ška­stih hra­na, od­lu­čio sam se za mi­kro­pe­le­te od 2 mm do­ma­ćeg pro­iz­vo­đa­ča 100% Catch sa aro­ma­ma ja­go­de i mor­skih plo­do­va, ko­je sam na­to­pio vo­dom i sa­če­kao pet­na­e­stak mi­nu­ta da le­po na­bu­bre, na­kon če­ga sam ih pre­lio SBS di­pom sa mi­ri­som ja­go­de. Po­što je vre­me bi­lo sun­ča­no, pe­le­ti su se to­kom pe­ca­nja ma­lo su­ši­li, pa sam ih po­vre­me­no do­dat­no kva­sio vo­dom iz bo­či­ce sa ras­pr­ši­va­čem.

Bu­du­ći da se ne sme pe­ca­ti na ži­ve mam­ce, opre­de­lio sam se za obič­ne i me­ka­ne pe­le­te, kao i na pli­va­ju­će mi­ni-boj­li­je preč­ni­ka 8 i 10 mm, en­gle­ske fir­me SBS i do­ma­ćeg pro­iz­vo­đa­ča Mi­cik, a sve mam­ce sam do­dat­no tre­ti­rao SBS i Mi­cik di­po­vi­ma i pre­li­va­či­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 398-)