Sre­di­nom le­ta u ri­bo­lov uglav­nom ide­mo ra­no uju­tru ili u ka­snim po­po­dnev­nim i ve­čer­njim sa­ti­ma, ka­da je bo­ra­vak na vo­di znat­no pri­jat­ni­ji a i mo­guć­nost da ne­što ulo­vi­mo ve­ća ne­go u naj­to­pli­jem de­lu da­na. Ali ne­ka­da ni­smo u pri­li­ci da bi­ra­mo, pa sam se ta­ko pro­šle ne­de­lje sa pri­ja­te­ljem Đo­le­tom za­te­kao na Du­na­vu u vre­me ka­da je pr­va, ju­tar­nja sme­na ri­bo­lo­va­ca već uve­li­ko bi­la kod ku­će.

Na­me­ra­va­li smo da pe­ca­mo na bo­lo­nje­ze, a ima­li smo sre­će da na­đe­mo po svim kri­te­ri­ju­mi­ma ve­o­ma do­bro me­sto. Iza le­đa nam je bio vr­bak, ko­ji nas je po­pri­lič­no šti­tio od sun­ca; tok je bio ujed­na­čen i ne pre­vi­še brz, a son­di­ra­njem smo utvr­di­li da na oko 15 m od oba­le po­sto­ji iz­ra­že­ni od­sek, ta­ko da se du­bi­na sa ne­pu­na 2 m od­jed­nom na­glo po­ve­ća­va na go­to­vo 5 m, odakle se po­tom ka sre­di­ni pru­ža ra­van šljun­ko­vi­ti pla­to.

TRI DU­BIN­SKE HRA­NE do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča, ko­je su se na­ku­pi­le u Đo­le­to­vim za­li­ha­ma, naj­pre smo do­bro po­me­ša­li na su­vo, te smo im do­da­li tri ša­ke ku­ku­ru­za še­ćer­ca. Zatim smo ma­su pa­žlji­vo na­kva­si­li, uz kon­stant­no me­ša­nje, do­biv­ši ta­ko šest li­ta­ra pri­ma­me, ko­joj smo do­da­li tri li­tra pro­se­ja­ne cr­ne te­ške ze­mlje, uze­te sa obli­žnjeg pri­o­bal­nog kr­tič­nja­ka. Pre po­čet­ka pe­ca­nja sam na­pra­vio se­dam-osam ku­gli ve­li­či­ne osred­nje ja­bu­ke i ru­kom ih ba­cio is­pred nas, od­mah iza bre­ži­ne, dok smo osta­tak pre­kri­li kr­pom, ka­ko se ne bi pre­su­šio, i osta­vi­li u hla­do­vi­ni da bi­smo ga po po­tre­bi ko­ri­sti­li za do­hra­nji­va­nje.

Ja sam lo­vio na bo­lo­njez od šest me­ta­ra, fik­sni plo­vak iz­du­že­nog ob­li­ka, no­si­vo­sti 10 g, i olov­nu su­zu od 8 g (jer ni­sam imao ni­jed­nu od 9 g, ko­ja bi bi­la ide­al­na), sa obe­ju stra­na fik­si­ra­nu ma­lim olov­nim sač­mi­ca­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 330-)