Od tzv. sit­nog pe­ca­ro­škog pri­bo­ra ko­ji se mo­že ku­pi­ti u ki­ne­skim rad­nja­ma ve­štač­ki mam­ci su mo­žda i naj­u­po­tre­blji­vi­ji. Na­rav­no, ne svi, jer i tu ima mno­go to­tal­nog bo­fla, ali onaj ko zna da bi­ra na­ći će i ne­ke vo­ble­re, si­li­kon­ce i me­tal­ne va­ra­li­ce (pre sve­ga ka­ši­ke) ko­ji bi, na­kon oba­ve­zne za­me­ne al­ki­ca i udi­ca, mo­gli da do­ne­su ri­bu. Slič­no sto­je stva­ri i sa gar­de­ro­bom i sa tzv. pra­te­ćom opre­mom – ko otvo­ri če­tvo­re oči i obra­ti pa­žnju na naj­če­šće sla­be tač­ke mo­že i da pro­fi­ti­ra

U pr­vom de­lu ovog mi­ni-felj­to­na o ku­po­vi­ni naj­jef­ti­ni­jeg ri­bo­lov­nog pri­bo­ra u ki­ne­skim pro­dav­ni­ca­ma ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje po­za­ba­vi­li smo se udi­ca­ma, naj­lo­ni­ma, ple­te­ni­ca­ma, šta­po­vi­ma i ma­ši­ni­ca­ma, a ovo­ga pu­ta re­ći će­mo ne­što o va­ra­li­ca­ma, pra­te­ćoj opre­mi, ode­ći i obu­ći.

Po­sled­njih go­di­na po­je­di­ni ki­ne­ski pro­iz­vo­đa­či pri­bo­ra ra­de i za ne­ke od naj­ve­ćih svet­skih rob­nih mar­ki, pa pra­ve i vi­so­ko­kva­li­tet­ne va­ra­li­ce od tvr­de i me­ke pla­sti­ke, me­ta­la itd. (ko­je mo­gu sta­ti ra­me uz ra­me sa ja­pan­skim, fin­skim, ame­rič­kim...), ali se u Ki­ni pro­iz­vo­de i naj­jef­ti­ni­ji ve­štač­ki mam­ci, a njih ku­pi­ti ni­je ni­šta dru­go do ba­ci­ti pa­re. U pro­dav­ni­ca­ma ko­je u Sr­bi­ji dr­že Ki­ne­zi, ve­ći­nom se asor­ti­man svo­di upra­vo na te prak­tič­no pot­pu­no ne­u­po­tre­blji­ve va­ra­li­ce. Vo­ble­ri su na­pra­vlje­ni od la­ga­ne i tan­ke pla­sti­ke ko­ja la­ko pu­ca i pri naj­ma­njem uda­ru o tvrd pred­met, a ne­po­u­zda­ni su i za­to što ži­ca uglav­nom ula­zi sa­mo par mi­li­me­ta­ra u te­lo, pa je iole krup­ni­ja ri­ba iš­ču­pa za­jed­no sa udi­com. To, na­rav­no, pod pret­po­stav­kom da je vo­bler ka­da smo ga ba­ci­li u vo­du uop­šte imao ne­ka­kav rad, što je pre iz­u­ze­tak ne­go pra­vi­lo, ka­ko kod dvo­de­la­ca, ta­ko i kod jed­no­de­la­ca iz­du­že­nog ob­li­ka, ali i kod ve­ći­ne plit­ko­ro­na­ca (sa klju­nom »S« ob­li­ka, kao na Ra­pa­li Shad Rap Shаllow Run­ner). Naj­bo­lji iz­bor od naj­jef­ti­ni­jih va­ra­li­ca u ve­ći­ni slu­ča­je­va su »kru­ški­ce«, tj. vo­ble­ri sa okru­gla­stim te­lom, jer je njih naj­lak­še ba­lan­si­ra­ti, a ima­ju vi­bra­ci­ju i ka­da ni­su naj­sa­vr­še­ni­je na­pra­vlje­ni. Udi­ce na vo­ble­ri­ma su slič­nog kva­li­te­ta kao one za be­lu ri­bu, ko­je smo po­me­nu­li u pro­šlom bro­ju – uglav­nom su sla­be, ne­ret­ko sa­svim tu­pe i sklo­ne ko­ro­zi­ji čak i na­kon jed­ne upo­tre­be u slat­koj vo­di. Ka­lu­pi u ko­ji­ma se ti naj­jef­ti­ni­ji vo­ble­ri li­ju po pra­vi­lu su iz­an­đa­li ili lo­še na­pra­vlje­ni, pa va­ra­li­ce »pi­ju« vo­du i poč­nu da se iz­vr­ću na stra­nu po­sle par za­ba­ča­ja. Objek­tiv­no­sti ra­di, va­lja do­da­ti da su za­be­le­žni ne­ki slu­ča­je­vi da te va­ra­li­ce pu­ne vo­de, ko­je se za­hva­lju­ju­ći do­dat­noj te­ži­ni da­lje ba­ca­ju, bu­du ve­o­ma lov­ne za po­je­di­ne gra­blji­vi­ce, kon­kret­no za kle­na i bu­co­va, ali se na to ipak ne mo­že ra­ču­na­ti jer u to­me ne­ma ni­ka­kve pra­vil­no­sti.

Ri­zik ku­po­vi­ne bez­i­me­nih ki­ne­skih va­ra­li­ca po­ne­kad se i is­pla­ti, jer se mo­že na­le­te­ti i na mo­del ko­ji od­lič­no ra­di i vr­lo je lo­van, a pri tom je ne­u­po­re­di­vo jef­ti­ni­ji od pro­iz­vo­da re­no­mi­ra­nih fir­mi. U na­la­že­nju ne­čeg ta­kvog mo­gu po­mo­ći pre­po­ru­ke ko­le­ga, a osnov­no pra­vi­lo je da ma­nje gle­da­te ka­ko je va­ra­li­ca obo­je­na, a vi­še ko­li­ko je pre­ci­zno na­pra­vlje­na i ka­kva je ži­ca na ko­ju su mon­ti­ra­ne al­ki­ce za ka­če­nje udi­ca i pre­ko ko­je se va­ra­li­ca spa­ja sa ostat­kom si­ste­ma. Ako po osno­vu ta dva kri­te­ri­ju­ma ki­ne­ski vo­bler ili po­vr­ši­nac li­či na va­ra­li­cu ne­ke po­zna­te rob­ne mar­ke, mo­že se de­si­ti da je so­lid­no na­pra­vljen i da bu­de i tra­jan i lo­van. Pro­me­na udi­ca i al­ki­ca na ko­je su oka­če­ne se pod­ra­zu­me­va, jer ne­ma »bez­i­me­ne« va­ra­li­ce či­ji pro­iz­vo­đač i pro­da­vac ne šte­de mak­si­mal­no na tim ele­men­ti­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 454-)