Pe­de­se­tak me­ta­ra od Bran­ko­vog mo­sta i tek ne­što vi­še od pr­vih zgra­da Be­o­gra­da na vo­di, u ur­ba­nom am­bi­jen­tu, na obali reke ko­ja je sve sa­mo ne či­sta, već ne­ko­li­ko ne­de­lja se na ma­lom pro­sto­ru ti­ska bar po dva­de­se­tak ri­bo­lo­va­ca, ko­ji ve­o­ma uspe­šno hva­ta­ju tol­sto­lo­bi­ka si­ste­mi­ma sa hra­ni­li­com, is­klju­či­vo na ku­gli­ce sti­ro­po­ra

Do pre ne­ko­li­ko go­di­na, u Sr­bi­ji se tol­sto­lo­bik udi­com za usta hva­tao sa­mo slu­čaj­no, ka­da bi usi­sao ma­mac na­me­njen ne­koj dru­goj vr­sti, a ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca bi­la je ube­đe­na da se ta sna­žna ri­ba ko­ja mo­že da na­ra­ste i pre­ko 40 ki­lo­gra­ma, ci­lja­no mo­že lo­vi­ti sa­mo na ne­do­zvo­lje­ni na­čin, tzv. gra­bu­lja­njem. Me­đu­tim, za­hva­lju­ju­ći pre sve­ga na­šim se­ver­nim su­se­di­ma, Ma­đa­ri­ma, od­no­sno to­me što su ot­kri­li da je »bi­ka« mo­gu­će pri­ma­mi­ti hra­na­ma ko­je u vo­di pra­ve ma­glu i po­če­li da pra­ve i sa­da već le­gen­dar­ne Tec­hno­plank­ton ta­ble­te (ko­je se po­la­ko ota­pa­ju u vo­di) i si­ste­me za nji­ho­vu mon­ta­žu (naj­če­šće sa dve udi­ce), a po­tom i bra­šna­ste pri­hra­ne za ovu ri­bu, i kod nas se re­gu­lar­no pe­ca­nje tol­sto­lo­bi­ka i du­bin­skim me­to­dom i na plo­vak »pri­mi­lo«. Šta­vi­še, iz go­di­ne u go­di­nu upra­žnja­va ga sve vi­še ri­bo­lo­va­ca, jer ove vr­ste uve­ze­ne iz Azi­je ima sve vi­še, a bu­du­ći da je i bor­be­na i ja­ka, za­ni­mlji­vo ju je lo­vi­ti.

U PO­SLED­NJE DVE-TRI go­di­ne se za ci­lja­ni lov tol­sto­lo­bi­ka opre­de­lju­je i sve vi­še be­o­grad­skih pe­ca­ro­ša, ko­ji u pe­ri­o­di­ma ka­da ova ri­ba do­bro ra­di za­po­se­da­ju oba­le Sa­ve, pre­me­šta­ju­ći se ona­ko ka­ko se se­le ja­ta ili da­ni­ma pe­ca­ju­ći na istom me­stu i hva­ta­ju­ći od ne­ko­li­ko je­din­ki do vi­še de­se­ti­na ko­ma­da dnev­no, jer za ovu vr­stu, kao i za dru­ge aloh­to­ne, od 2009. go­di­ne ne­ma ni mi­ni­mal­ne me­re ni­ti ma ka­kvog ogra­ni­če­nja dnev­nog ulo­va ostva­re­nog na re­gu­la­ran na­čin.

Po­sled­njih da­na pred iz­la­zak ovog bro­ja tol­sto­lo­bik je iz­u­zet­no do­bro ra­dio uz de­snu oba­lu Sa­ve, ma­lo niz­vod­no od pr­vih za­vr­še­nih zgra­da »Be­o­gra­da na vo­di«, ma­nje od 100 m uz­vod­no od Bran­ko­vog mo­sta. Tu se za­to na de­lu oba­le du­gom ne vi­še od 40 m ti­ska­lo i po 15-20 ri­bo­lo­va­ca, ve­ći­nom sa po tri du­bin­ke (ne­ki, do­du­še i sa sa­mo jed­nim šta­pom), ko­ji su za­ba­ci­va­li je­dva de­se­tak me­ta­ra i hva­ta­li i po 30-40 kg ri­be za dan (a po­je­din­ci i vi­še). Svi ko­ri­ste šta­po­ve du­ge od 2,7 do oko 3,6 m, ve­li­ke te­ži­ne ba­ca­nja (i pre­ko 200 g), ja­ke ma­ši­ni­ce, te osnov­ni naj­lon de­blji­ne 0,30-0,50 mm. Na nje­ga na­vla­če ži­ča­nu hra­ni­li­cu (naj­če­šće »lu­be­ni­čar­ku«), u ko­ju uti­sku­ju po­za­ma­šnu ko­li­či­nu pri­ma­me na­pra­vlje­ne ta­ko da pra­vi be­li­ča­sti oblak u vo­di. Po­je­din­ci za osno­vu ko­ri­ste ne­ku od do­ma­ćih ku­pov­nih hra­na za tol­sto­lo­bi­ka, ko­joj do­da­ju mle­ko u pra­hu i gu­stin, a dru­gi me­ša­ju pre­zlu, fi­no mle­ve­no ku­ku­ru­zno ili pše­nič­no bra­šno, mle­ko u pra­hu i ne­ke dru­ge sa­stoj­ke, ne bi li im se pri­ma­ma po­la­ko ota­pa­la u vo­di i do­vla­či­la ri­bu bli­zu hra­ni­li­ce. Ti­me se po­ve­ća­va­ju iz­gle­di da ona, usi­sa­va­ju­ći mi­ri­snu i za nju pri­vlač­nu »ma­glu«, u usta uvu­če i na pred­vez dug je­dva 10 cm mon­ti­ra­nu udi­cu, naj­če­šće ve­li­či­ne 1 ili 2, ko­ju svi mam­če be­lim ili obo­je­nim ku­gli­ca­ma sti­ro­po­ra (ne­ki sta­vlja­ju sa­mo jed­nu, a dru­gi dve ili tri, ne­ret­ko raz­li­či­tih bo­ja) i osta­ve da vi­si ma­lo is­pod pri­ma­me ili je za­bo­du u nju (kao u me­tod-fi­de­ru) ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 462-)