Iako ni­ko ni­je u sta­nju da na­ve­de de­kor va­ra­li­ce na ko­ji se ri­ba ne mo­že ulo­vi­ti, ne­ma zbo­ra da ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ima svo­je fa­vo­ri­te i da se dr­ži ne­kih pra­vi­la pri iz­bo­ru. Ve­ći­na sma­tra da su dre­ča­vi de­ko­ri naj­bo­lji u uslo­vi­ma lo­še vi­dlji­vo­sti, te da one ne­u­tral­ne tre­ba ko­ri­sti­ti ka­da je pro­vid­nost vo­de ve­li­ka, a sve­tlo ja­ko. Ali gde svr­sta­ti de­li­mič­no pro­vid­ne a de­li­mič­no »vri­šte­će« de­ze­ne i ka­da nji­ma lo­vi­ti?

Ko­ji to de­zen ve­štač­kog mam­ca u kon­kret­nim uslo­vi­ma do­no­si naj­bo­lje re­zul­ta­te jed­no je od naj­če­šće po­sta­vlja­nih pi­ta­nja va­ra­li­ča­ra. Pri tom je op­šte mi­šlje­nje da u uslo­vi­ma mut­ne vo­de i sla­bi­je sve­tlo­sti (tj. lo­ši­je vi­dlji­vo­sti) vi­še ulo­va da­ju upa­dlji­vi de­ko­ri (flu­o­re­scent­no­ze­le­ni, na­ran­dža­sti, cr­ve­ni, be­li, žu­ti...), dok se oni ne­u­pa­dlji­vi (u ko­je se svr­sta­va­ju ra­zni pri­rod­ni, ali i pro­vid­ni, u mno­gim bo­ja­ma i če­sto sa šljo­ki­ca­ma) sma­tra­ju lov­ni­jim on­da ka­da je vi­dlji­vost do­bra ili od­lič­na (u plit­koj i bi­stroj vo­di, te po ja­kom sun­cu).

ME­ĐU­TIM, IMA IS­KU­SNIH ri­bo­lo­va­ca ko­ji u svim uslo­vi­ma for­si­ra­ju po bo­ji te­ško uoč­lji­ve va­ra­li­ce sa iz­ra­že­nom vi­bra­ci­jom, sma­tra­ju­ći da ta­kav rad pre­da­to­re do­dat­no pro­vo­ci­ra na na­pad ka­da ne mo­gu ja­sno da vi­de to što ga pro­iz­vo­di. U to­me ima lo­gi­ke, jer da ni­je ta­ko, ne bi smuđ, som, mla­di­ca i dru­gi noć­ni gra­bljiv­ci je­li no­ću, ni­ti bi u uslo­vi­ma prak­tič­no ni­ka­kve vi­dlji­vo­sti uspe­va­li da lo­ci­ra­ju i po­je­du sa­vr­še­no ka­mu­fli­ra­ni plen, po­put sit­ne ri­be ko­ja se gle­da­na od­o­zgo sta­pa sa tam­nim dnom, a po­sma­tra­na od­o­zdo sa sve­tli­jim ne­bom.

NO DA SVE BU­DE KOM­PLI­KO­VA­NI­JE, ali i za­ni­mlji­vi­je va­ra­li­ča­ri­ma sklo­nim eks­pe­ri­men­ti­sa­nju i raz­bi­ja­nju uko­re­nje­nih pred­sta­va, po­vre­me­no se po­bri­nu ne­ki kon­struk­to­ri, rob­ne mar­ke, po­put Sa­va­ge Ge­a­ra (či­ji je pr­vi Can­ni­bal Shad imao ma­lu ri­bi­cu u ve­li­koj) ili ka­nad­ske kom­pa­ni­je Li­ve Tar­get, ko­ji je pre ne­ko­li­ko go­di­na pri­vu­kao ve­li­ku pa­žnju svet­ske ri­bo­lo­vač­ke jav­no­sti svo­jim vo­ble­ri­ma (ko­je smo odav­no pred­sta­vi­li u ru­bri­ci Iz sve­ta) sa pro­vid­nim te­lom u kom je ne­ko­li­ko re­a­li­stič­no obo­je­nih i do­bro uoč­lji­vih sit­nih ri­ba. Efi­ka­snost ta­kvih va­ra­li­ca ne­ki znal­ci ob­ja­šnja­va­ju ti­me da one pre­da­to­re pod­se­ća­ju na naj­pri­rod­ni­ji mo­gu­ći po­ten­ci­jal­ni plen – ja­to sit­nih ri­ba, či­je kre­ta­nje ve­li­ko a pro­vid­no te­lo po­dra­ža­va, pro­iz­vo­de­ći znat­no ve­ću vi­bra­ci­ju od ne­ko­li­ko sit­nih ri­bi­ca ko­je pre­da­tor uoča­va.Dru­gi pak tvr­de da gra­blji­vi­ca­ma, na­vod­no, ta­kve va­ra­li­ce li­če na ma­lo ve­ću ri­bu ko­ja je po­je­la ne­ko­li­ko sit­nih, pa ta­kav plen na­pa­da­ju da eli­mi­ni­šu kon­ku­ren­ci­ju, ali to in­te­re­sant­no tu­ma­če­nje ni­je baš lo­gič­no, jer su u pri­ro­di sa­mo sa­svim sit­ne ri­be pro­vid­ne. Bi­lo ka­ko bi­lo, ta­kvi de­ko­ri ko­je ne­ki ri­bo­lov­ci zo­vu »ja­to« pri­vla­če pa­žnju i ri­bo­lo­va­ca i ri­ba, pa i do­no­se ulo­ve... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 462-)