Što je pri­ti­sak na ne­ku vo­du ve­ći, ri­ba je po pra­vi­lu opre­zni­ja i te­že se lo­vi, pa su često, da bi se uspe­šno pe­ca­lo, po­treb­ne sup­til­ne pre­zen­ta­ci­je, kva­li­tet­na pri­hra­na, naj­bo­lji mam­ci, ose­tlji­vi šta­po­vi, tan­ki naj­lo­ni i ma­le udi­ce. Me­đu­tim, u ne­kim pe­ri­o­di­ma, ka­da su uslo­vi po­volj­ni, sve to ni­je neo­p­hod­no, već je za pu­nu ču­var­ku pre sve­ga va­žno bi­ti na pra­vom me­stu u pra­vo vre­me

Već go­di­na­ma je ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra dug deo de­sne oba­le Sa­ve u Be­o­gra­du, od Bran­ko­vog mo­sta do ušća u Du­nav, je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­bo­lov­nih te­re­na na grad­skom pod­ruč­ju pre­sto­ni­ce. Od gra­blji­vi­ca se tu naj­če­šće lo­vi smuđ, ne­što ma­nje bu­cov i som, a uglav­nom uz­gred­no štu­ka, dok od ple­me­ni­tih vr­sta ume da se ja­vi ša­ran, ali se ipak naj­vi­še pe­ca ra­zna be­la ri­ba, po­go­to­vo kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me, ka­da se na ovom po­te­su sa znat­nom du­bi­nom uz oba­lu i mir­nom vo­dom gru­pi­šu ja­ta sit­nih ci­pri­ni­da ko­ja tu pro­vo­de naj­hlad­ni­ji deo go­di­ne. U ulo­vi­ma onih ko­ji tu pe­ca­ju, ka­ko kla­sič­nom du­bin­skom me­to­dom, ta­ko i na plo­vak, pre­o­vla­đu­ju kru­pa­ti­ca i šlji­var, ali se na udi­ca­ma na­đu i špi­cer­ke, prot­fi­ši (ko­ji mo­gu te­ži­ti i pre­ko 2 kg), de­ve­ri­ke, a po­sled­njih se­zo­na sve če­šće i plo­ti­ce, ko­je su se do pre de­se­tak go­di­na uglav­nom hva­ta­le oko ušća Dri­ne, a sa­da su pri­sut­ne u ce­lom to­ku Sa­ve, pa i u Du­na­vu (za­be­le­že­no je vi­še ulo­va te ri­be čak i oko Sme­de­re­va).

I ove je­se­ni se sa vi­so­ke i be­to­ni­ra­ne oba­le od­lič­no pe­ca, a po­go­to­vo je iz­da­šna bi­la pret­hod­na ne­de­lja. Na­kon in­ten­ziv­nog cu­ga plo­ti­ce, ko­ja je naj­bo­lje ra­di­la – ka­ko su nam ne­ki stal­ni po­se­ti­o­ci ovog te­re­na re­kli – u pr­voj po­lo­vi­ni sed­mi­ce, pre­o­vla­da­li su le­pi šlji­va­ri, te­ški i do pet­sto­ti­nak gra­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 467-)