Ne­zva­nič­na nad­me­ta­nja u lo­vu gra­blji­vi­ca (»smu­đi­ja­de«, »štu­ki­ja­de«, »so­mo­vi­ja­de«) i dru­že­nja ri­bo­lo­va­ca ko­ji po­seb­no vo­le pe­ca­nje od­re­đe­nih vr­sta ri­be, ne or­ga­ni­zu­ju se sa­mo kod nas, već i dru­gde ši­rom Evro­pe. Eki­pa Ri­bo­lo­va bi­la je ove je­se­ni na ve­o­ma po­pu­lar­nom dru­že­nju ita­li­jan­skih so­ma­ro­ša – Ra­du­no del Si­lu­ri­sti

U pro­te­klih če­tvrt ve­ka, kad sve sa­be­rem, ve­ro­vat­no sam bio na bar pe­de­se­tak ne­zva­nič­nih ri­bo­lo­vač­kih tak­mi­če­nja u lo­vu gra­blji­vi­ca (»smu­đi­ja­da«, »štu­ki­ja­da«, »ba­si­ja­da«, »so­mo­vi­ja­da« i sl.) ši­rom Sr­bi­je. No po­sled­njih go­di­na idem na ta­kve ma­ni­fe­sta­ci­je pri­lič­no ret­ko, po­što se sve or­ga­ni­zu­ju po prak­tič­no istom prin­ci­pu i go­to­vo iden­tič­nom sce­na­ri­ju, dok se raz­li­ke, ako ih uop­šte ima, svo­de na na­čin bo­do­va­nja. Uz to, naj­če­šće je ko­mu­ni­ka­ci­ja sa ko­le­ga­ma, ko­ja je po­ten­ci­jal­no do­bar raz­log za do­la­zak na sva­ku »...ija­du«, krat­ka i ote­ža­na, jer dok tra­je tak­mi­če­nje ve­ći­na na­sto­ji da ak­tiv­no pe­ca, dok na­kon do­de­le na­gra­da uglav­nom kre­ne ne­ka vr­lo gla­sna mu­zi­ka, uz ko­ju je iole du­ži raz­go­vor go­to­vo ne­mo­guć.

Ipak, raz­mi­šljao sam isto­dob­no o to­me ka­ko bih vo­leo da odem na ne­ki ta­kav skup u za­pad­noj ili se­ver­noj Evro­pi da vi­dim na ko­ji se na­čin ta­mo or­ga­ni­zu­ju slič­na de­ša­va­nja i na­pra­vim ne­ku re­por­ta­žu ne bih li mo­žda ti­me ne­kom od broj­nih or­ga­ni­za­to­ra ov­da­šnjih ri­bo­lo­vač­kih »he­pe­nin­ga« dao ne­ku do­bru ide­ju ko­ja bi even­tu­al­no vo­di­la dru­ga­či­jem pri­stu­pu i ve­ćem in­te­re­so­va­nju ri­bo­lo­va­ca. Ta du­go pri­želj­ki­va­na pri­li­ka uka­za­la se ove je­se­ni, ka­da sam sa dvo­ji­com pri­ja­te­lja – Ale­kom Ve­lič­ko­vi­ćem (ko­a­u­to­rom i sni­ma­te­ljem TV emi­si­je Kon­tra) i Pre­dra­gom Ra­do­va­no­vi­ćem – pro­veo je­dan vi­kend u se­lu Ba­njo­lo San Vi­to, ne­da­le­ko od Man­to­ve, gde je po osmi put odr­žan Ra­du­no del Si­lu­ri­sti, tra­di­ci­o­nal­ni dvo­dnev­ni skup ita­li­jan­skih so­ma­ro­ša.

Or­ga­ni­za­tor te za­ni­mlji­ve ma­ni­fe­sta­ci­je, ko­ja ne­ma tak­mi­čar­ski ka­rak­ter ali ni­je li­še­na dra­ži nad­me­ta­nja, jer se svi uče­sni­ci svoj­ski tru­de da uhva­te što ve­ću ri­bu, ita­li­jan­ski ri­bo­lo­vac Mir­ko Pi­ci­o­li, pa­si­o­ni­ra­ni je so­ma­roš, gra­fič­ki di­zaj­ner fir­me Tu­ber­ti­ni, te vla­snik i glav­ni ured­nik spe­ci­ja­li­zo­va­nog in­ter­net ča­so­pi­sa Cat Ma­ga­zi­ne (www.cat­mag.it), po­sve­će­nog lo­vu so­ma. Ovaj so­ma­ro­ški sa­bor odr­ža­va se na jed­nom od naj­a­trak­tiv­ni­jih te­re­na za lov naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be – kod ušća Min­ča u Po, a ri­bo­lov se od­vi­ja na obe re­ke, pre­ma afi­ni­te­ti­ma sva­kog uče­sni­ka i za­vi­sno od uslo­va. Pe­ca se dan i po, od su­bo­te uju­tru do ne­de­lje u 13 č, iz čam­ca ili sa oba­le, na va­ra­li­cu ili pri­rod­ni ma­mac (ka­ko ko vo­li), a uče­sni­ci ko­ji to že­le mo­gu pri­ja­vi­ti ulov. Po­treb­no je da uhva­će­nu ri­bu fo­to­gra­fi­šu uz »me­tar-tra­ku«, ko­ju za sve pri­ja­vlje­ne obez­be­đu­je or­ga­ni­za­tor, te da mu po­tom sli­ku po­ša­lju elek­tron­skim pu­tem. Na­gra­da za onog ko uhva­ti naj­ve­ću ri­bu bi­la je ovog pu­ta dr­ve­na gra­vu­ra so­ma, rad ita­li­jan­skog umet­ni­ka Ste­fa­na Pja­zen­ce (Pi­a­sen­za), ve­o­ma po­zna­tog i ce­nje­nog u lo­kal­nim ri­bo­lo­vač­kim kru­go­vi­ma.

Za ma­ni­fe­sta­ci­ju je pri­ja­vlje­no bi­lo 129 uče­sni­ka, ko­ji su uhva­ti­li dva­de­se­tak so­mo­va (od ko­jih su dva naj­ve­ća ima­la 2,48 m i 2,42 m), a or­ga­ni­za­tor je bio po­ma­lo raz­o­ča­ran jer je ri­ba po ta­mo­šnjim kri­te­ri­ju­mi­ma očaj­no ra­di­la... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 469-)