Ribolov arhiva

To­kom apri­la i ma­ja, ka­da je ša­ran u za­bra­ni na otvo­re­nim vo­da­ma, mno­gi lju­bi­te­lji lo­va ci­pri­ni­da bar po­ko­ji put odu na ne­ki od ko­mer­ci­jal­nih re­vi­ra ka­ko bi pre­kra­ti­li vre­me do po­čet­ka se­zo­ne i is­pro­ba­li sve ono o če­mu su raz­mi­šlja­li to­kom zim­ske pa­u­ze. Za fi­de­ra­še su rib­njač­ka je­ze­ra po­se­ban iza­zov, jer se na nji­ma mo­že ve­o­ma do­bro lo­vi­ti tzv. me­to­dom.

U pe­ri­o­du ka­da su sko­balj, mre­na i plo­ti­ca u lo­vo­sta­ju, mno­gi ri­bo­lov­ci sa te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na okre­ću se lo­vu po­toč­ne mre­ne. Ta ne­ve­li­ka ali vr­lo sna­žna i za pe­ca­nje za­ni­mlji­va ri­ba kod nas se naj­vi­še lo­vi na raz­ne gli­ste, a spe­ci­ja­li­sti je još bo­lje pe­ca­ju na ve­li­ku lar­vu ko­ju ri­bo­lov­ci sa ju­ga i is­to­ka Sr­bi­je zo­vu šum­skim cr­vom.

Ključ uspe­šnog va­ra­li­ča­re­nja ve­o­ma če­sto le­ži u iz­bo­ru ta­kvog mam­ca ko­ji kroz sloj vo­de u ko­m se gra­blji­vi­ca za­dr­ža­va mo­že­mo vo­di­ti tako da mu ona ne­ mo­že odo­leti. A ka­da bu­cov ni­je na po­vr­ši­ni, na na­pad ga ne­ret­ko mo­že­mo iza­zva­ti pro­vla­če­ći mu is­pred no­sa ma­lu va­ra­li­cu sna­žne vi­bra­ci­je.

Pe­ca­nje ke­de­ra (be­o­vi­ce) je ve­o­ma za­bav­no, di­na­mič­no i pri tom jed­no­stav­no, pa ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sa njim po­či­nje, ne­ki mu osta­ju sve vreme ver­ni, a mno­gi mu se če­sto i ra­do vra­ća­ju. Ovaj pri­lo­g je sa­že­tak svega glav­nog što o lo­vu ke­de­ra pe­tlja­šem tre­ba zna­ti.

Po­lo­vi­nom apri­la, cr­no­o­ka de­ve­ri­ka i kru­pa­ti­ca su to­li­ko do­bro ra­di­le da ni­je bi­lo la­ko na­ći slo­bod­no me­sto na naj­i­zda­šni­jim po­te­si­ma. Ali, i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji su naj­bo­lje pro­la­zi­li oni ko­ji su oda­bra­li od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu, ma­mac i do­bro uskla­di­li sve ele­men­te si­ste­ma.