Ribolov arhiva

Ocena korisnika:  5 / 5

Ni­je la­ko ni se­ti­ti se na br­zi­nu svih do­brih oso­bi­na fi­der teh­ni­ke, za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma je za krat­ko vre­me ste­kla ve­li­ki broj po­klo­ni­ka ši­rom Evro­pe, a mno­go gde i po­ti­snu­la sta­ri­je na­či­ne ri­bo­lo­va u dru­gi plan. Ali, ka­da tre­ba da iz­dvo­jim ne­ku ka­rak­te­ri­sti­ku mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com ko­ju sma­tram po­seb­no va­žnom, bez mno­go pre­mi­šlja­nja se opre­de­lju­jem za ve­li­ku pri­la­go­dlji­vost, za­hva­lju­ju­ći ko­joj mo­že­mo da uspe­šno pe­ca­mo na raz­li­či­tim te­re­ni­ma i raz­ne ri­be, tj. prak­tič­no sve ta­ko­zva­ne mir­ne vr­ste, od naj­sit­ni­je be­le ri­be pa sve do naj­krup­ni­jih ša­ra­na i amu­ra.

NAJ­FI­NI­JI VID ri­bo­lo­va hra­ni­li­com na na­šim se vo­da­ma pri­me­nju­je uglav­nom na tak­mi­če­nji­ma, bu­du­ći da na vi­še od 70 % tak­mi­čar­skih sta­za u Sr­bi­ji po­be­đu­ju oni ko­ji uspe­šno lo­ve sit­ni­ju bo­dor­ku i još sit­ni­ju de­ve­ri­ku, a po­ne­gde čak i ke­de­ra (ka­u­gle­ra). Za to se ko­ri­ste iz­ra­zi­to fi­ni kom­ple­ti, od ma­lih udi­ca od tan­ke ži­ce do šta­po­va ma­le te­ži­ne ba­ca­nja, sa naj­o­se­tlji­vi­jim vr­ho­vi­ma, ali sa do­bro sklo­plje­nom gar­ni­tu­rom vešt i str­pljiv ri­bo­lo­vac mo­že da sa­vla­da i znat­no krup­ni­ju ri­bu ne­go što se na pr­vi po­gled mo­že oče­ki­va­ti.

Sa fi­nim pri­bo­rom (tan­kim naj­lo­nom, ma­lim udi­ca­ma i hra­ni­li­ca­ma) ima­će­mo sko­ro uvek i svu­da mno­go vi­še uda­ra­ca i bo­lju re­a­li­za­ci­ju ne­go ako ko­ri­sti­mo gru­blju va­ri­jan­tu. Ose­tlji­vi­ji štap i ta­nja stru­na ne do­no­se sa­mo lep­ši ose­ćaj to­kom bor­be sa ri­bom, već i ne­što što je i u tak­mi­čar­skom i u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu mno­go va­žni­je za uspeh br­že i lak­še re­gi­stro­va­nje tr­za­ja (tj. »sig­na­li­za­ci­ju« uda­ra­ca), bo­lji ose­ćaj pri­li­kom sa­mog ri­bo­lo­va po­go­to­vo to­kom za­ma­ra­nja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 325-)

U he­mij­skom smi­slu, ami­no­ki­se­li­ne su je­di­nje­nja ko­ja sa­dr­že amino grupu (-NH2) ikarboksilnu grupu (-CO­OH). Nji­ho­va glav­na bi­o­lo­ška ulo­ga je iz­grad­nja p­rotei­na­. Or­ga­ni­zam ša­ra­na i dru­gih ri­ba (baš kao i ljud­ski), ne­ke ami­no­ki­se­li­ne pro­iz­vo­di sam, a osta­le mo­ra­ju bi­ti une­te kroz hra­nu, da bi bi­lo mo­gu­će nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje.

Jed­nom pri­li­kom, pre ne­ko­li­ko go­di­na, ot­pri­li­ke baš u ovo do­ba, sa dvo­ji­com ko­le­ga sam se za­pu­tio na je­ze­ro Me­đu­vrš­je kod Čač­ka, sa na­me­rom da lo­vi­mo de­ve­ri­ku na plo­vak. Pr­vog da­na smo pro­šli od­lič­no, pe­ca­ju­ći du­gim pe­tlja­ši­ma, uz pri­hra­nji­va­nje, na me­stu sa du­bi­nom od oko 3,5 m, te sa tvr­dim i bla­go za­ko­še­nim dnom, na ko­je smo i spu­šta­li mam­ce.

Ocena korisnika:  5 / 5

Sva­ki mo­der­ni ša­ran­dži­ja kog po­zna­jem če­zne za tim da ima štap ko­ji isto­vre­me­no ču­va ri­bu, amor­ti­zu­ju­ći uspe­šno nje­ne uda­re i ne ce­pa­ju­ći joj usta to­kom za­ma­ra­nja, a pri tom mo­že da po­ne­se (tj. da da­le­ko ba­ci) te­ško olo­vo i ve­li­ku PVA mre­ži­cu pu­nu hra­ne.

U vre­me pr­vo­maj­skih pra­zni­ka i pra­vo­slav­nog Us­kr­sa, do ta­da vr­lo vi­so­ki vo­do­staj Ta­mi­ša je po­sle vi­še od me­sec da­na ko­nač­no po­čeo da zna­čaj­ni­je opa­da. Pra­te­ći sva­ko­dnev­no si­tu­a­ci­ju, moj kum Mla­den i ja smo za­klju­či­li da bi na ne­kim po­ten­ci­jal­no iz­gled­nim pro­leć­nim me­sti­ma ve­ro­vat­no već mo­glo da se pe­ca, pa smo se jed­nog sun­ča­nog da­na upu­ti­li ka Opo­vu.