Po­sle iz­la­ska bu­co­va iz za­bra­ne (15. ju­na), to­kom ve­li­kog po­plav­nog ta­la­sa Du­na­va, zbog vi­so­kih vo­do­sta­ja u gor­njem i sred­njem to­ku te re­ke kroz na­šu ze­mlju, Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je su se fo­ku­si­ra­le na lov gra­blji­vi­ca na te­re­ni­ma od Ve­li­kog Gra­di­šta do Go­lup­ca. U ne­ko­li­ko iz­la­za­ka u krat­kom vre­men­skom raz­ma­ku bi­lo je ulo­va, iako su se gra­blji­vi­ce po­na­ša­le ot­pri­li­ke kao u pe­smi Eka­ta­ri­ne Ve­li­ke, u ko­joj se »me­nja dan za noć i noć za dan«.

Ne­sum­nji­vo su to­me do­pri­ne­li spe­ci­fič­ni uslo­vi – vo­da je od niz­vod­no od Go­lup­ca bi­la eks­trem­no ni­ska i vr­lo ja­ka, dok je već u Ve­li­kom Gra­di­štu re­ka bi­la i mut­nji­ka­va, što je stva­ra­lo do­bre uslo­ve za lov i smu­đa i bu­co­va. S dru­ge stra­ne, ve­li­ke vru­ći­ne, sa tem­pe­ra­tu­ra­ma i pre­ko 35° C, loše su se od­ra­ža­va­le i na ape­tit ri­ba i na upor­nost ri­bo­lo­va­ca.

RA­ŠIN I MOJ RI­BO­LOV u Ve­li­kom Gra­di­štu, 19. ju­na, do­neo je pr­vo iz­ne­na­đe­nje: pe­ca­li smo od 18 č, na tem­pe­ra­tu­ri va­zdu­ha od 36° C, pri vo­do­sta­ju 771. Od­mah su na pro­vid­ne še­do­ve sa gla­va­ma od 17 g po­če­li da se ja­vlja­ju smu­đar­ci od 300 g (dakle znat­no is­pod me­re), me­đu ko­ji­ma je bio i je­dan ka­me­njar. Svi su, na­rav­no, vra­će­ni u vo­du. Ka­ko sam u 18,36 č i 19,06 č uhva­tio i dva smu­đa ki­la­ša, po­na­da­li smo se od­lič­nom ulo­vu u su­mrak i to­kom no­ći... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 327-)