U Sr­bi­ji po­sto­ji dvo­ci­fre­ni broj ko­ri­sni­ka ri­bar­skih pod­ruč­ja i ri­bo­lov­nih vo­da na po­seb­nom re­ži­mu. Ne­ki od njih po­ve­re­na im pri­rod­na do­bra ču­va­ju bo­lje, ne­ki go­re, a ne­ki sko­ro ni­ka­ko. Ali ve­ći­ni je za­jed­nič­ko to da na­sto­je da se ako je ika­ko mo­gu­će ni na ko­ji na­čin ne pe­tlja­ju ni u ka­kve spo­ro­ve me­đu kup­ci­ma do­zvo­la, tj. ri­bo­lov­ci­ma, čak ni on­da ka­da do su­ko­ba do­đe zbog kr­še­nja pro­pi­sa i za­ko­na o za­šti­ti ri­bljeg fon­da. Ipak, ima i iz­u­ze­ta­ka...

Kao što smo i pred­vi­de­li još kra­jem zi­me, ova go­di­na na Vla­sin­skom je­ze­ru do­ne­la je od­li­čan rad so­ma i broj­ne tro­fej­ne ulo­ve te vr­ste. Naj­vi­še ri­ba uhva­će­no je vu­čom va­ra­li­ca iza čam­ca po­kre­ta­nog mo­to­rom, pa su na taj na­čin po­sled­njih ne­de­lja i me­se­ci lo­vi­le i mno­ge ko­le­ge ko­je do sa­da ni­su ozbilj­ni­je upra­žnja­va­le tu teh­ni­ku, u ko­joj ne­ke stva­ri o ko­ji­ma ma­lo ko do­sled­no vo­di ra­ču­na mo­gu bi­ti od ve­li­kog zna­ča­ja za uspeh

Ve­ći­na plov­ka­ro­ša ka­da u letnje doba kre­ne na vo­de mren­skog ti­pa ka­ko bi lo­vi­la sko­ba­lja, plo­ti­cu i dru­gu be­lu ri­bu sko­ro oba­ve­zno za ma­mac no­si cr­vi­će i hleb. A iako oni mo­gu bi­ti vr­lo efi­ka­sni, u ovom pe­ri­o­du nam za­pra­vo uop­šte ni­su neo­p­hod­ni da bi­smo se na­pe­ca­li

Je­dan od raz­lo­ga sve ve­će po­pu­lar­no­sti fi­der teh­ni­ke je i to što njom mo­že­mo, na­rav­no uz upo­tre­bu od­go­va­ra­ju­ćeg pri­bo­ra, jed­na­ko uspe­šno pe­ca­ti i sit­ne ci­pri­ni­de i one naj­ve­će. Po­to­go­vo je iza­zo­van i za­ni­mljiv lov ša­ra­na i amu­ra, s ko­ji­ma se naš sve­stra­ni sa­rad­nik ne­dav­no vr­lo uspe­šno nad­mu­dri­vao

Me­đu lju­bi­te­lji­ma ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nja gr­geč je sve po­pu­lar­ni­ji ne sa­mo zbog ve­li­ke sna­ge u od­no­su na te­ži­nu i broj­no­sti u po­je­di­nim vo­da­ma, ko­ja omo­gu­ća­va vr­lo in­ten­zi­van ri­bo­lov ka­da se »sve koc­ki­ce slo­že«, već i za­to što nas svo­jom ne­pred­vi­di­vo­šću pri­mo­ra­va da u sva­kom iz­la­sku tra­ži­mo naj­e­fi­ka­sni­ji pri­stup i ta­ko stal­no una­pre­đu­je­mo svo­je ri­bo­lo­vač­ko ume­će