Ribolov arhiva

Ve­ći­na smu­đa­ro­ša sa na­ših ve­li­kih re­ka raz­o­ča­ra­na je mi­nu­lom je­se­njom se­zo­nom i pr­vim de­lom zim­ske. Ali oni naj­u­por­ni­ji i da­lje iz­la­ze na vo­du i da­ju sve od se­be ne bi li nad­mu­dri­li omi­lje­nu ri­bu. Ne­ka­da se ta­kav pri­stup i is­pla­ti – čak i ka­da ri­bo­lov­cu ma­lo šta ide na ru­ku

I u pe­ri­o­du pred mrest, ka­da se pol­no zre­le je­din­ke pri­lič­no ule­nje i sve ih je te­že is­pro­vo­ci­ra­ti da iole du­že pro­go­ne plen, mo­gu­će je uspe­šno lo­vi­ti štuku na ve­štač­ke mam­ce. Na­rav­no, uko­li­ko oda­be­re­mo do­bru vo­du, va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju, a uz to smo sprem­ni da is­tr­pi­mo i vre­men­ske uslo­ve ko­ji ne pri­ja­ju baš svi­ma

Na sa­mom kra­ju se­zo­ne lo­va ša­ra­na, upor­nost, obi­la­že­nje iz­gled­nih po­zi­ci­ja i do­bar iz­bor mam­ca do­ne­li su is­ku­snom be­o­grad­skom ša­ran­dži­ji ne­ko­li­ko vr­lo za­ni­mlji­vih pe­ca­nja na re­ci i ulo­ve ko­ji su do­dat­no po­pra­vi­li so­li­dan skor na isteku go­di­ne u ko­joj ni­je bi­lo la­ko pe­ca­ti »vo­de­nu li­si­cu« na Du­na­vu

Ni­je neo­bič­no da u hlad­noj vodi ri­be po­sta­nu tro­mi­je i da gra­blji­vi­ce bu­du ma­nje sklo­ne jur­nja­vi za ple­nom, te da na­sto­je da do hra­ne do­đu uz što ma­nji utro­šak ener­gi­je. Ni ban­da­ri ni­su iz­u­ze­tak, ali se ipak ne de­ša­va baš če­sto da od svih ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ji im se nu­de naj­ra­di­je uzi­ma­ju mu­ši­cu po­nu­đe­nu ta­ko da u vo­di pro­iz­vo­di naj­ma­nju mo­gu­ću vi­bra­ci­ju, na­ma ap­so­lut­no ne­pri­met­nu

Pre­laz je­se­ni u zi­mu pred­sta­vlja za mno­ge štu­ka­ro­še ve­li­ko fi­na­le se­zo­ne, jer do­no­si re­al­nu mo­guć­nost da se na šta­pu na­đe ka­pi­tal­na ri­ba, ko­ja na­sto­ji da se što bo­lje pri­pre­mi za pred­sto­je­ći pe­riod ni­skih tem­pe­ra­tu­ra (u kom će te­ško do­la­zi­ti do hra­ne), a po­tom i za mrest. No to što je štu­ka ak­tiv­na ni slu­čaj­no ne zna­či da je mo­že­mo uhva­ti­ti bi­lo gde, bi­lo kad i bi­lo ka­ko. Na­pro­tiv...