Ribolov arhiva

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca mi­sli da u bor­bi s ri­bom i nje­nom pri­hva­ta­nju ne­ma ni­ka­kve po­seb­ne mu­dro­sti, tj. da je to stvar ru­ti­ne i da u to­me iole is­ku­san pe­ca­roš ne mo­že po­gre­ši­ti. To je, me­đu­tim, vr­lo da­le­ko od isti­ne i mno­ge pre­vi­še sa­mo­u­ve­re­ne lju­de če­sto ko­šta gu­bit­ka ve­li­kog bro­ja upe­ca­nih ri­ba, što se on­da naj­če­šće pri­pi­su­je lo­šoj sre­ći, neo­d­go­va­ra­ju­ćim udi­ca­ma, ve­li­či­ni ri­be, plit­kom ka­če­nju itd. Evo na šta u tim fa­za­ma pri pe­ca­nju fi­der teh­ni­kom tre­ba obra­ti­ti po­seb­nu pa­žnju 

Lov bu­co­va na sa­moj po­vr­ši­ni je atrak­ti­van i uz­bu­dljiv čak i ka­da se lo­ve sa­mo sit­ne je­din­ke, a ka­da je­dan za dru­gim na »za­re«, po­pe­re i slič­ne va­ra­li­ce poč­nu sva­ki čas da se za­le­ću krup­ni­ji ko­ma­di, on­da je istin­sko uži­va­nje. Ali da­le­ko od to­ga da je uspeh u ova­kvom va­ra­li­ča­re­nju za­ga­ran­to­van; na­pro­tiv, o mno­go to­ga mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na i pri­tom bi­ti sprem­ni na du­go pe­ca­nje i če­sto me­nja­nje ma­ma­ca i pre­zen­ta­ci­je dok ne na­đe­mo do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

Ve­o­ma do­bar rad ša­ra­na bez ika­kve sum­nje je obe­le­žio do­sa­da­šnji deo 2024. go­di­ne na ce­lom to­ku Ta­mi­ša kroz Sr­bi­ju. Tu ri­bu ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ju ne sa­mo ko­le­ge ko­je idu ci­lja­no na nju i pro­vo­de vi­še da­na zare­dom na vo­di, već i po­je­di­ni fi­de­ra­ši ko­ji pri­me­ne ne­ku od va­ri­jan­ti mo­di­fi­ko­va­nog pri­stu­pa, po­put onog ko­ji ot­kri­va naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik

Ve­čer­nji lov smu­đa po­čeo je ner­vo­zom zbog za­u­ze­tog me­sta da bi se ve­o­ma br­zo pre­tvo­rio u vi­še­sat­no na­te­za­nje s ogrom­nim so­mom, ko­je je okon­ča­no tro­fej­nim ulo­vom, sli­ka­njem za uspo­me­nu i vra­ća­njem ori­ja­ša u vo­du

Je­dan od naj­u­spe­šni­jih ša­ran­dži­ja u do­njem to­ku Ta­mi­ša pri­me­nju­je ori­gi­na­lan i vr­lo eko­no­mi­čan pri­stup, ko­ji mu omo­gu­ća­va da uz mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu pri­ma­me br­zo pri­vu­če ša­ra­na na svo­je me­sto i uhva­ti ga na uvek isti ma­mac