Ribolov arhiva

Ka­da se re­ke mren­skog re­gi­o­na zna­čaj­ni­je ohla­de, ve­ći­na vr­sta ri­ba ko­je ih na­sta­nju­ju gru­pi­še se na me­sti­ma sa du­bljom i spo­ri­jom vo­dom, ka­ko bi tu pre­zi­mi­la i po­tom kre­nu­la u po­tra­gu za me­sti­ma za mrest. Ri­bo­lov­ci tu ve­li­ku kon­cen­tra­ci­ju sko­ba­lja, mre­ne i dru­gih ci­pri­ni­da sva­ke go­di­ne u ovo vre­me ko­ri­ste da se na­u­ži­va­ju i na­pe­ca­ju.

Po­sle du­žeg pe­ri­o­da u kom se ove je­se­ni, na Sa­vi, na ši­rem pod­ruč­ju Be­o­gra­da, be­la ri­ba uspe­šno pe­ca­la sa­mo pre­ko no­ći, dok se pre­ko da­na od »pe­ša« (gla­vo­ča) mal­te­ne ni­šta dru­go ni­je mo­glo uhva­ti­ti, po­čet­kom de­cem­bra su stva­ri ko­nač­no po­če­le da se vra­ća­ju u nor­ma­lu, a naš stal­ni sa­rad­nik i ve­li­ki lju­bi­telj fi­der teh­ni­ke od­mah je po­žu­rio na vo­du

Ne­zva­nič­na nad­me­ta­nja u lo­vu gra­blji­vi­ca (»smu­đi­ja­de«, »štu­ki­ja­de«, »so­mo­vi­ja­de«) i dru­že­nja ri­bo­lo­va­ca ko­ji po­seb­no vo­le pe­ca­nje od­re­đe­nih vr­sta ri­be, ne or­ga­ni­zu­ju se sa­mo kod nas, već i dru­gde ši­rom Evro­pe. Eki­pa Ri­bo­lo­va bi­la je ove je­se­ni na ve­o­ma po­pu­lar­nom dru­že­nju ita­li­jan­skih so­ma­ro­ša – Ra­du­no del Si­lu­ri­sti

Lov pre­da­to­ra po­vla­če­njem mr­tvog ke­de­ra efi­ka­san je to­kom ce­le go­di­ne, po­go­to­vo u bi­stroj vo­di. U ne­kim okol­no­sti­ma bo­lje se pro­la­zi na si­stem sa olo­vom od­mak­nu­tim od mam­ca, dok je u dru­gim lov­ni­ji ke­der mon­ti­ran na džig udi­cu sa na­li­ve­nim ote­ža­njem

Me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma uvre­že­no je mi­šlje­nje da se klen u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne i na sta­ja­ći­ca­ma i na te­ku­ći­ca­ma ne­u­po­re­di­vo lak­še i uspe­šni­je lo­vi na pri­rod­ne mam­ce ne­go na va­ra­li­ce. Ovaj pri­log sa­mo je je­dan u ni­zu do­ka­za da stva­ri ne sto­je baš ta­ko i da se i blin­ke­ri­sa­njem klen, uz od­go­va­ra­ju­ći pri­stup, mo­že od­lič­no hva­ta­ti čak i ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bli­zu tač­ke mr­žnje­nja