Ribolov arhiva

Ni­je ni­ka­ka­va taj­na da da­nas po­sto­ji ne­u­po­re­di­vo vi­še rob­nih mar­ki ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ne­go fir­mi ko­je ga pro­iz­vo­de. Za­to ni­je ret­kost da se ista stvar, even­tu­al­no ma­lo pro­me­nje­na, na­đe u po­nu­di ne­ko­li­ko fir­mi. To je po­seb­no čest slu­čaj sa ma­ši­ni­ca­ma, od ko­jih ne­ke ima­ju i po po­la tu­ce­ta »klo­no­va«.

Za mno­ge fi­de­ra­še je hra­nje­nje mi­kro­pe­le­ti­ma enig­ma, jer im je te­ško da na­đu pra­vu me­ru nji­ho­ve vla­žno­sti, ka­ko bi sti­gli na dno za­jed­no sa hra­ni­li­com, a po­tom po­ste­pe­no is­pa­li iz nje (ni br­zo ni spo­ro). Re­še­nje po­sto­ji, ni­je kom­pli­ko­va­no, a ne­bro­je­no mno­go pu­ta po­ka­za­lo se da je vr­lo efi­ka­sno

Smuđ je kod nas iz­lo­žen ve­li­kom pri­ti­sku, jer ga zbog vi­so­ke ce­ne i po­pu­lar­no­sti me­đu gur­ma­ni­ma ci­lja­no lo­ve mno­gi ri­bo­lov­ci, ve­ći­na pri­vred­nih ri­ba­ra i ve­o­ma broj­ni kri­vo­lov­ci. Za­to ne ču­di što su ulo­vi te ri­be, a po­go­to­vo krup­nih je­din­ki, iz go­di­ne u go­di­nu sve sla­bi­ji. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma, ima maj­sto­ra ko­ji na Ve­li­koj Mo­ra­vi ostva­ru­ju fan­ta­stič­ne re­zul­ta­te i uz to sve upe­ca­ne ri­be pu­šta­ju!

Lju­bil­te­ji lo­va ba­bu­ške ne­str­plji­vo če­ka­ju pr­ve to­pli­je da­ne i po­če­tak za­gre­va­nja sta­ja­ćih i spo­ro­te­ku­ćih vo­da ka­ko bi po­sle po­du­že zim­ske pa­u­ze po­no­vo kre­nu­li u nad­mu­dri­va­nje sa omi­lje­nom vr­stom. Vre­me­na ka­da se ona mo­gla pe­ca­ti »na dža­ko­ve«, bez mno­go tru­da i pri­pre­me, odav­no su za na­ma. Sa­da mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na o sko­ro sva­koj sit­ni­ci ako že­li­mo da ku­ći ode­mo sa bo­ga­tim ulo­vom

Ša­ra­na u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne du­go ni­ko ni­je po­ku­ša­vao da ci­lja­no pe­ca, a ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca bi­la je ube­đe­na i da se on ta­da uop­šte ne hra­ni. Ni sa­da ta­kav ri­bo­lov ni­je ma­so­van, pre sve­ga za­to što ni­je ni lak ni na­ro­či­to pro­duk­ti­van, ali oni naj­za­gri­že­ni­ji na kra­ju po pra­vi­lu ima­ju či­me da se po­hva­le