• Tamiski protfis u prihvatnici
  • Stuka sa jezera Joca
  • Tamiski protfis
  • Mrtvi Karas kod sela Grebenac
  • Balticka stuka4
  • mala
  • Noc na jezeru Celije
  • Mala Petica
  • Štuka sa Joce2
  • Jezero Joca - A. Milanovic
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Mrtvi Karaš kod sela Grebenac; aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Baltička štuka, Vestervik (južna Švedska); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Vojne bašte (Dunav prekoputa Zemuna); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Noc na Jezeru Ćelije; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, sa stativa, god. 2011.
  • Kubici na putu ka kanalu Petica (kod Kovilova); aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Jezero Joca, Aleksandar Milanović; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, polar-filter, god. 2011.

ribolov-novine-broj-623

Sadržaj broja 623

RI­BO­LOV BR. 623 U PRO­DA­JI JE OD PETKA 8. NOVEMBRA, A U NJE­MU, IZ­ME­ĐU OSTA­LOG, MO­ŽE­TE PRO­ČI­TA­TI:

ŠTA, KAKO, ČIME I GDE LOVITI U NOVEMBRU

OD NULE DO PUNE ČUVARKE Uspeh u jesenjem lovu bele ribe mnogo zavisi od spremnosti za prilagođavanje

RAZNI MIRISI I RAZNA VREMENA (Jesenji lov šarana na jezeru Kraljevac u Deliblatu)

ŠEĆERAC I ČEKANJAC (Dokaz isplativosti kombinovanja klasičnog i modernog pristupa lovu šarana

BESKONAČNI NIZ (Praktično a besplatno spremište za sajle)

SAMO PLOTICE I ŠLJIVARI (Neočekivani ishod jesenje potrage za mrenom na Dunavu)

NE UPECA SVAKO (Kako se snaći na izglednom mestu u teškim uslovima)

LAGANO NESTAJANJE ISPOD LIŠĆA (Dobar izbor primame, taktike i terena doneo sjajne plovkaroške ulove u Pančevačkom ritu)

MISTERIJA PETOG METRA(Pravilnost u jesenjem ponašanju velikih riba ili neobjašnjiva koincidencija)

KAD JE TEŠKO – MILE (Na Pou kod Pjačence održan tradicionalni susret italijanskih somaroša)

NEODOLJIVE MIKROKAŠIKE (Recept za jesenje ultralako varaličarenje klena kašikama)

KAKO SEZONA KAŽE (Najbolji mamci za lov orade sa obale)

SISTEM, MAMCI I PREZENTACIJA (Uzobalno muvanje: Morska zanimacija za slatkovodne ribolovce – II deo)

JEDAN ZA SVE (Jesenje uživanje u lakom varaličarenju na Begeju kod Žitišta)

STAL­NE RU­BRI­KE:

IZLAZAK I ZALAZAK SUNCA, METEOROLOŠKA I SOLUNARNA PROGNOZA I VODOSTANJE

URADI SAM: Plivajući meredov

MALI LEKSIKON ČVOROVA: Obeubeđena trostruka omča

IZLOG

ULOVI KOJI SE PAMTE

IZ­VE­ŠTA­JI SA RI­BO­LOV­NIH TE­RE­NA: Apa­tin, Som­bor, Si­vac, Ku­la, Bač­ka To­po­la, Bač­ki Pe­tro­vac, No­vi Sad, Ko­vilj­ski rit, Ti­tel, Ki­kin­da, Ko­vin, To­ma­še­vac, Idvor, Far­ka­ždin, Sa­ku­le, Ba­ran­da, Opo­vo, Sef­ke­rin, Glo­gonj, Pan­če­vo, Pan­če­vač­ki rit, Obre­no­vac, Bo­ljev­ci, Be­o­grad, Sme­de­re­vo,  Po­ža­re­vac, Ko­sto­lac, Ve­li­ko Gra­di­šte, Svi­laj­nac, Kra­gu­je­vac, Kru­še­vac, Kra­lje­vo, Do­nje Pod­ri­nje, Va­lje­vo, Ča­čak, Ma­li Zvor­nik, Lju­bo­vi­ja, Ba­ji­na Ba­šta, Pri­je­po­lje, No­vi Pa­zar, Ti­moč­ka i Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Niš, Le­sko­vac, Pi­rot, Vla­sin­sko je­ze­ro.

RI­BO­LOV BR. 624 IZ­LA­ZI U PE­TAK 22. NOVEMBRA 2024.

Ve­ći­na re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca po do­la­sku na vo­du na­sto­ji da se što pre ras­pa­ku­je i poč­ne s pe­ca­njem, pa ne po­ku­ša da pret­hod­no čak ni po­vr­šno is­pi­ta te­ren i stek­ne ne­ka­kvu pred­sta­vu o kon­fi­gu­ra­ci­ji dna na me­stu is­pred se­be. A baš to što im li­či na gu­blje­nje vre­me­na ve­o­ma če­sto je raz­log što ne­ko dru­gi uži­va u znat­no di­na­mič­ni­jem pe­ca­nju i ostva­ru­je ve­ći ulov

Ne­ko ko tek po­či­nje da pe­ca na fi­der, a imao je pri­li­ku da vi­di sat­ni­cu tak­mi­če­nja u toj di­sci­pli­ni ili da bu­de pri­su­tan na sta­zi od sa­mog po­čet­ka nad­me­ta­nja, od­no­sno od ula­ska tak­mi­ča­ra u boks pa do pr­vog su­dij­skog zvi­ždu­ka, ve­ro­vat­no je ostao u ču­du zbog či­nje­ni­ce da tak­mi­ča­ri ima­ju go­to­vo sat i po za pri­pre­mu (tač­ni­je, 80 mi­nu­ta po stan­dard­noj sat­ni­ci).

Na­su­prot to­me, mno­gi re­kre­a­tiv­ci su to­li­ko ne­str­plji­vi da po­či­nju da pe­ca­ju sve­ga de­se­tak mi­nu­ta na­kon pri­spe­ća na oda­bra­nu po­zi­ci­ju, a on­da dra­stič­no »sma­nje gas« i do po­la­ska ku­ći za­ba­cu­ju tek sva­ki de­se­ti mi­nut ili čak re­đe, tj. prak­tič­no kao da lo­ve kla­sič­nom du­bin­skom me­to­dom a ne fi­de­rom, ko­ji u sko­ro 100 po­sto slu­ča­je­va zah­te­va ne­u­po­re­di­vo br­ži tem­po da bi se iole ima­lo uspe­ha. Na­rav­no, ve­ći­na re­kre­a­ti­va­ca s ta­kvim sta­vom sklo­na je da zbi­ja ša­le na ra­čun onih ko­le­ga ko­je su mno­go te­melj­ni­je i spo­ri­je u toj pr­voj fa­zi. Ne­ret­ko, me­đu­tim, ka­da »spo­rać« poč­ne da va­di ri­bu za ri­bom, dok »br­zan­ci« ne­pre­sta­no ne­gde za­pi­nju, ki­da­ju si­ste­me i mu­če se, smeh utih­ne, a za­me­ni ga kuk­nja­va što su za raz­li­ku od »spo­ra­ća« po­red njih »po ko zna ko­ji put lo­še sre­će u oda­bi­ru me­sta«. Ali tre­ba se za­pi­ta­ti da li je stvar­no sa­mo reč o sre­ći.

NA­RAV­NO, RAZ­LI­KA IZ­ME­ĐU TAK­MI­ČAR­SKOG I RE­KRE­A­TIV­NOG pri­stu­pa je ve­li­ka, ali od tak­mi­ča­ra mi re­kre­a­tiv­ci ne­spor­no mo­že­mo na­u­či­ti mno­go to­ga. Je­dan od raz­lo­ga spo­ri­je pri­pre­me tak­mi­ča­ra je opre­ma, či­je po­sta­vlja­nje u »rad­ni re­žim« tra­ži do­sta vre­me­na. Mi re­kre­a­tiv­ci ne mo­ra­mo ima­ti »plat­for­mu« na ko­joj se se­di, te spe­ci­jal­ni oslo­nac za no­ge (fut­plejt tj. pe­da­nu), tac­nu i mno­go to­ga dru­gog što tak­mi­ča­ri ima­ju i du­go na­me­šta­ju, ali či­nje­ni­ca je da  fi­der pe­ca­nje ne sa­mo da ni­je udob­no ako se se­di na obič­noj ho­kli­ci već ni­je ni jed­no­stav­no. Da ne bu­de da sa­mo te­o­re­ti­šem, po­me­nu­ću ov­de da, iako du­go pe­cam fi­der teh­ni­kom, ne­mam tak­mi­čar­sku plat­for­mu, ali imam ne­ko­li­ko raz­li­či­tih tzv. fi­der sto­li­ca (od ko­jih ona naj­sta­ri­ja, rob­ne mar­ke Be­hr, ima već de­se­tak go­di­na), a uz njih i jed­nu naj­o­bič­ni­ju i jef­ti­nu sklo­pi­vu kam­per­sku sto­li­cu, ko­ja mi je naj­zgod­ni­ja ka­da pe­cam iz čam­ca.

U čam­cu ne ko­ri­stim ni tac­nu (ko­ju ina­če imam i upo­tre­blja­vam), a sko­ro sve što mi je po­treb­no na­la­zi se u po­ve­ćoj ko­fi (hra­na, cr­vi­ći, »spod-miks« itd.) i u tor­bi ko­ja je po­red me­ne. Me­đu­tim, to je stvar nu­žde, uslo­vlje­ne sku­če­nim pro­sto­rom, a ka­da pe­ca­mo sa oba­le i ima­mo mo­guć­nost da se le­po na­me­sti­mo, do­bro sklo­pljen kom­plet, sa­sta­vljen od fi­der sto­li­ce, tac­ne i tri­po­da (ko­ji ta­ko­đe uop­šte ne mo­ra bi­ti skup), či­ni fi­der i mno­go udob­ni­jim i znat­no efi­ka­sni­jim. Ne­ma ta­da ne­po­treb­nog če­stog sa­vi­ja­nja i ner­vo­znog pre­tu­ra­nja po tor­bi u po­tra­zi za neo­p­hod­nim de­lom pri­bo­ra, mam­ci­ma itd. – pro­sto, sve nam je to, ka­da je na tac­ni, na­do­hvat ru­ke, tj. pre­gled­no i la­ko do­stup­no (uosta­lom, ne ko­ri­sti se bez raz­lo­ga u ra­znim pri­li­ka­ma iz­raz »kao na tac­ni« i sva­kom je ja­sno šta se nji­me že­li re­ći).

ME­ĐU­TIM, PRE PRI­PRE­ME ME­STA S KOG će­mo pe­ca­ti, mo­ra­mo ga sva­ka­ko iza­bra­ti. Za raz­li­ku od nas, re­kre­a­ti­va­ca, ko­ji u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma i afi­ni­te­ti­ma bi­ra­mo gde i ka­da će­mo pe­ca­ti, tak­mi­ča­ri mo­ra­ju da se pri­la­go­de una­pred od­re­đe­nom te­re­nu i vre­me­nu, kao i po­zi­ci­ji, ko­ja se pre nad­me­ta­nja od­re­đu­je žre­bom. Uz­gred, na mno­gim fi­de­ra­škim sta­za­ma is­ku­sni ri­bo­lov­ci čim do­bi­ju me­sto mo­gu s ve­li­kom iz­ve­sno­šću pret­po­sta­vi­ti šta ih oče­ku­je, a od ko­le­ga ko­je se tak­mi­če u za­i­sta sve po­pu­lar­ni­jem me­tod fi­de­ru (za ko­ji je ve­ći­na sta­za na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma) mo­že se ču­ti da po pra­vi­lu od­mah po iz­vla­če­nju po­zi­ci­ja zna­ju ko su fa­vo­ri­ti za po­be­du, ne­za­vi­sno od ri­bo­lo­vač­kog ume­ća, a ko će se na­pa­ti­ti da išta uhva­ti.

IAKO VO­LIM DA ME­NJAM vo­de i na nji­ma te­re­ne tj. po­zi­ci­je na ko­ji­ma pe­cam (to je za me­ne svo­je­vr­sni iza­zov), ne­sum­nji­vo mi je mno­go lak­še da lo­vim na me­sti­ma ko­ja su mi do­bro po­zna­ta. Na nji­ma s ve­li­kom si­gur­no­šću znam ko­ju ri­bu mo­gu oče­ki­va­ti, ka­ko ona re­a­gu­je na od­re­đe­ne pri­ma­me i ka­kvo je dno na ko­je pa­da­ju mo­ja hra­ni­li­ca i na­mam­če­na udi­ca.

Ovo po­sled­nje je u fi­de­ru ve­o­ma va­žno, jer je du­bin­skom teh­ni­kom, u ko­joj je po­treb­no če­sto za­ba­ci­va­nje i va­đe­nje si­ste­ma, na iz­u­zet­no kr­še­vi­tom te­re­nu go­to­vo ne­mo­gu­će pe­ca­ti. A ti­me za­pra­vo i do­la­zi­mo do osnov­ne te­me ovog tek­sta – do pri­pre­me za pe­ca­nje na bi­lo kom me­stu. Na­i­me, pre po­čet­ka sva­kog ri­bo­lo­va pre­po­ru­ču­je se oba­ve­zno son­di­ra­nje dna, tj. nje­go­vo »pre­pi­pa­va­nje« po­vla­če­njem ute­ga. Da bi se ovla­da­lo tim ume­ćem, po­treb­ni su ve­žba­nje i iz­ve­sno is­ku­stvo. Za son­di­ra­nje dna u zo­ni u ko­ju će­mo za­ba­ci­va­ti naj­če­šće se ko­ri­sti tzv. pi­ker olo­vo (vr­sta ute­ga ko­ji se upo­tre­blja­va­ju u du­bin­skom ri­bo­lo­vu), a već du­že vre­me vi­še rob­nih mar­ki ima u po­nu­di i po­seb­no kon­stru­i­sa­na olo­va baš za tu na­me­nu. Na­rav­no, mo­že se u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu dno son­di­ra­ti i hra­ni­li­com ko­jom će­mo pe­ca­ti (to u tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu ni­je do­zvo­lje­no). Iako su spe­ci­jal­na olo­va za son­di­ra­nje po mno­go če­mu bo­lje re­še­nje, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o to­me da taj uteg ne bu­de mno­go lak­ši od hra­ni­li­ca ko­je će­mo ko­ri­sti­ti na tom me­stu, po­što će i is­ku­snim fi­de­ra­ši­ma bi­ti te­ško (na­ro­či­to na br­žim vo­da­ma) da la­kim olo­vom »pro­na­đu« i is­pi­ta­ju dno, tj. tač­ke na ko­je će pri­li­kom ka­sni­jeg pe­ca­nja pa­da­ti te­ška hra­ni­li­ca na­pu­nje­na pri­ma­mom.

PRI­LI­KOM ODA­BI­RA DA­LJI­NE od­no­sno tač­ke u ko­ju će­mo za­ba­ci­va­ti, po­treb­no je osma­tra­ti vo­du i tru­di­ti se da uoči­mo ak­tiv­nost ri­be (nje­no iz­ba­ci­va­nje ili me­hu­ri­će na po­vr­ši­ni, ko­ji su po­sle­di­ca »ri­lja­nja« ri­be po dnu u po­tra­zi za hra­nom i sl.). Na te­ku­ći­ca­ma je li­ni­ja raz­gra­ni­če­nja iz­me­đu stru­je i mir­ni­jeg to­ka sko­ro uvek iz­gled­na jer je pri­vlač­na za ri­bu.

Ka­da od­re­di­mo ko­je nam zo­ne mo­gu bi­ti in­te­re­sant­ne, olo­vom za son­di­ra­nje (ili hra­ni­li­com) pro­ve­ra­va­mo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 621, od 11.10.2024.-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...