Ume­će iz­be­ga­va­nje cver­gla­na (ame­rič­kog pa­tu­lja­stog som­če­ta) po­o­dav­no je po­sta­lo je­dan od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha u ri­bo­lo­vu na na­šim rav­ni­čar­skim sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma. Na­či­ni ko­ji omo­gu­ćavaju da se s tom napasti izađe na kraj raz­li­ku­ju se od vo­de do vo­de, ali i od se­zo­ne do se­zo­ne

Dobrodol

Je­dan od ve­ćih pro­ble­ma sa ko­jim se sre­ću ri­bo­lov­ci ko­ji pe­ca­ju mir­ne vr­ste na na­šim sta­ja­ći­ca­ma i na rav­ni­čar­skim te­ku­ći­ca­ma je­ste ve­li­ka za­stu­plje­nost cver­gla­na. Ova ri­blja na­past, kao i gla­voč (»peš«) po­ne­kad go­to­vo one­mo­gu­ća­va pe­ca­nje ma ko­je dru­ge iole krup­ni­je i za lov za­ni­mlji­vi­je ri­be. Za­to nam vre­me če­sto ume­sto u uži­va­nju pro­tek­ne u nad­mu­dri­va­nju sa tim agre­siv­nim ri­bljim ko­ro­vom.

IN­TE­RE­SANT­NO JE, ME­ĐU­TIM, da se cver­glan ne hra­ni pod­jed­na­ko na svim vo­da­ma. Ta­ko sam ga, na pri­mer, na ve­ći­ni iz­be­ga­vao upo­tre­bom du­gih pre­ve­za, sta­vlja­njem po­di­za­ča i ba­ca­njem spod-mik­sa (me­ša­vi­ne ku­va­nog zr­ne­vlja) a ne pra­ška­ste hra­ne, kao i za­ba­ci­va­njem ne­što iz­van hra­ni­li­šta; je­ste sve to sma­nji­va­lo mo­guć­nost ulo­va ne­kih dru­gih atrak­tiv­ni­jih vr­sta ci­pri­ni­da, ali bar ni­sam imao ve­li­kih mu­ka sa cver­gla­ni­ma. Ali do pre ne­ko­li­ko go­di­na na je­ze­ru Do­bro­dol (ko­je se na­la­zi ne­da­le­ko od Ru­me) cver­gla­na sam uspe­šno iz­be­ga­vao na mno­go jed­no­stav­ni­ji na­čin od go­re­po­me­nu­tog – ta­ko što bih me­sne mam­ce osta­vio po stra­ni, a na udi­cu sta­vljao ku­va­nu pše­ni­cu, ko­ju su ra­do uzi­ma­le i le­pe ba­bu­ške i bo­dor­ke.

IMA­JU­ĆI TO NE TA­KO sve­že is­ku­stvo u vi­du, a po­što se ve­ći­na re­ka na ko­ji­ma naj­če­šće pe­cam po­sled­njih da­na mno­go za­mu­ti­la i još vi­še po­ra­sla, od­lu­čio sam se da po­sle vi­še go­di­na pa­u­ze po­no­vo odem na Do­bro­dol. Po­neo sam cr­vi­će i pin­ki­je za sva­ki slu­čaj, ali sam na­me­ra­vao da kao osnov­ni ma­mac ko­ri­stim ku­va­nu pše­ni­cu. Na­ža­lost, po­sle sa­mo ne­ko­li­ko za­ba­če­nih hra­ni­li­ca i na taj ma­mac je po­čeo da se ja­vlja cver­glan, isti­na kru­pan, ali me­ni zbog to­ga ni­šta vi­še za­ni­mljiv. Je­dan ko­le­ga, ko­ji je va­ra­li­ča­rio u mo­joj bli­zi­ni, i ko­ji je stal­no pri­su­tan na je­ze­ru, re­kao mi je da je do pre ne­ku go­di­nu za­i­sta bi­lo mo­gu­će iz­be­ći ovog agre­siv­nog ulje­za na na­čin na ko­ji sam ja i sa­da po­ku­šao, ali da je od­ne­dav­no i ku­va­na pše­ni­ca re­dov­no na je­lov­ni­ku do­bro­dol­skih cver­gla­na. U toj si­tu­a­ci­ji, pri­be­gao sam je­di­nom pre­o­sta­lom re­še­nju ko­je mi je bi­lo na ras­po­la­ga­nju – da uz po­moć ku­gli­ce sti­ro­po­ra odig­nem be­log cr­vi­ća od dna i pro­bam da lo­vim ri­bu ko­ja se kre­će u ne­što vi­šem slo­ju vo­de. 

OVO SE PO­KA­ZA­LO DE­LO­TVOR­NIM, jer su na udi­cu po­če­le da mi do­la­ze le­pe de­ve­ri­ke (ko­je sam od­mah vra­ćao u vo­du, zbog lo­vo­sta­ja), ali i bo­dor­ke, cr­no­o­ke i dru­ga be­la ri­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 480-)

fShare