Pri da­ni po pre­stan­ku lo­vo­sta­ja na smu­đa do­ne­li su le­pe ulo­ve va­ra­li­ča­ri­ma ko­ji bi se u pra­vo vre­me za­te­kli na pra­vom me­stu. A da ri­bo­lov bu­de još za­ni­mlji­vi­ji, na plit­ko­ro­ne­će vo­ble­re i dru­ge njemu na­me­nje­ne va­ra­li­ce po­vre­me­no su se za­le­ta­li i le­pi bu­co­vi

Već dru­gu go­di­nu za­re­dom po­če­tak ma­ja do­če­kao sam sa Sa­le­tom Vu­ji­ćem, još jed­nim Be­o­grad­skim bu­cov­dži­jom, na du­nav­skim te­re­ni­ma od hi­dro­cen­tra­le Đer­dap 1 pa do iz­gled­nih me­sta u Da­vi­dov­cu i Kla­du­šni­ci, pr­vim se­li­ma niz­vod­no od bra­ne, a uz­vod­no od Kla­do­va. U Kla­do­vo su nas do­ve­le in­for­ma­ci­je o le­pom ra­du be­le ri­be (pre sve­ga krup­ne bo­dor­ke, ali i ke­se­ge, uz ko­je se ja­vlja­la i lo­vo­sta­jem za­šti­će­na de­ve­ri­ka) i ba­bu­ške na plo­vak, ko­je smo do­bi­li od mog uja­ka Ne­boj­še Sa­vi­ća. On je na svom hra­nje­nom me­stu u Da­vi­dov­cu da­ni­ma uži­vao pe­ca­ju­ći ose­tlji­vim bo­lo­nje­zom i naj­lo­nom od 0,16 mm, ka­ko na cr­vi­će ta­ko i na ži­to i ku­ku­ruz. Na­rav­no, sa ne­str­plje­njem smo če­ka­li i pre­sta­nak lo­vo­sta­ja na smu­đa 1. ma­ja, na­da­ju­ći se da bi se mo­gli po­no­vi­ti sjaj­ni ulo­vi ka­kve su lo­kal­ni ri­bo­lov­ci ostva­ri­va­li pre za­bra­ne na ke­ju niz­vod­no od bra­ne.

Kladovo

PR­VI DA­NI MA­JA BI­LI su vre­men­ski ne­sta­bil­ni, obla­ci su se na­mah na­vla­či­li i do­no­si­li ki­šu, a po­tom br­zo ne­sta­ja­li. Re­dov­ni ju­tar­nji se­ve­rac to­kom da­na bi osla­bio, a do mra­ka i sa­svim stao. Smu­đa smo pr­vo­ga da­na ma­ja po­ku­ša­li pe­ca­ti na du­bo­kim me­sti­ma iz­nad bra­ne, sa spo­ri­jom vo­dom. Vu­jić i ja smo ko­ri­sti­li še­do­ve, tvi­ste­re, si­li­kon­ske i me­tal­ne gla­vi­nja­re, pre­tra­žu­ju­ći dno, dok je Ne­boj­ša smu­đa tra­žio na si­stem sa kli­znim plov­kom i udi­com na­mam­če­nom ka­u­gle­rom ili pe­šom, me­nja­ju­ći po­vre­me­no i du­bi­nu po­vla­če­nja, ali za­lud. Pr­vo po­pod­ne ta­ko smo svi pro­ve­li bez ijed­nog udar­ca, a pri po­vrat­ku u Da­vi­do­vac svra­ti­li smo na kej is­pod bra­ne, gde sam na sred­nje­ro­ne­ći vo­bler do­ma­će pro­iz­vod­nje, ume­sto smu­đa, uhva­tio jed­nog le­pog ban­da­ra, ali i vi­deo dva le­pa smu­đe­va ra­u­ba go­to­vo u sa­moj oba­li. Oni su nam da­li po­vod da se ne de­mo­ra­li­še­mo, već da pro­be­re­mo za na­red­ni dan plit­ko­ro­ne­će vo­ble­re, ko­je ne­će­mo ka­či­ti za dno.

SU­TRA­DAN SMO U CIK zo­re bi­li na vo­di i pr­ve smu­đe­ve do­bi­li tik uz oba­lu, na Ra­pa­li­ne plit­ko­ron­ce Flat Rap vo­đe­ne iz­u­zet­no spo­ro, a po­tom smo isto po­na­vlja­li sva­kog ju­tra i sva­ke ve­če­ri. Ka­ko je Du­nav (uobi­ča­je­no) bio iz­u­zet­no bi­star, smuđ je uda­rao po ve­o­ma sma­nje­noj vi­dlji­vo­sti, u isto vre­me ka­da se kao ne­že­lje­ni gost, bu­du­ći da je u za­bra­ni, ja­vljao i krup­ni­ji bu­cov, do 1,6 kg. Cu­go­vi su bi­li iz­u­zet­no krat­ki, a na­ja­vlji­va­la bi ih po­ja­va ve­li­ke ko­li­či­ne ka­u­gle­ra na sa­moj po­vr­ši­ni. Ta­da su udar­ci smu­đa bu­kval­no bi­li iz­me­ša­ni sa udar­ci­ma bu­co­va, sve bi tra­ja­lo de­se­tak mi­nu­ta, a on­da bi od­jed­nom utih­nu­lo. Da su u tim tre­nu­ci­ma i smu­đe­vi bi­li po­pri­lič­no ala­vi, po­tvr­dio je je­dan ki­laš, u či­jim usti­ma sam osim svog vo­ble­ra ugle­dao i tek pro­gu­ta­nog ka­u­gle­ra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 480-)

fShare