Vi­sok vo­do­staj Du­na­va u gor­njem i sred­njem to­ku kroz na­šu ze­mlju, ko­ji se za­dr­žao to­kom sko­ro ce­le dru­ge po­lo­vi­ne ju­na i u pr­vih de­se­tak da­na ju­la, do­neo je, kao i obič­no, do­bre uslo­ve za lov gra­blji­vi­ca ve­štač­kim mam­ci­ma na de­lu od Go­lup­ca niz­vod­no. Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je ta­kvu pri­li­ku ni ovog pu­ta ni­su pro­pu­sti­le

Ve­ći­na srp­skih blin­ke­ra­ša ža­li­la se na uslo­ve za ri­bo­lov na na­šim re­ka­ma u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na. Vo­do­sta­ji su bi­li vr­lo vi­so­ki, re­ke mut­ne, a nji­ho­vim po­vr­ši­na­ma plo­vi­lo je mno­go gra­nja, li­šća i ra­zno­ra­znog ot­pa­da. Ulo­vi su, na pri­mer, oko Be­o­gra­da i na Sa­vi i na Du­na­vu bi­li vr­lo lo­ši, a ža­li­li su se čak i naj­i­sku­sni­ji va­ra­li­ča­ri, opre­mlje­ni do­brim čam­ci­ma, mo­to­ri­ma i so­na­ri­ma i na­o­ru­ža­ni str­plje­njem i sprem­no­šću da pro­me­ne mno­go me­sta.

UPRA­VO OVA­KVE USLO­VE, me­đu­tim, eki­pa Be­o­grad­skih bu­cov­dži­ja re­dov­no če­ka za lov vo­ble­ri­ma u Go­lup­cu: u že­lji da se spre­če po­pla­ve, vo­da se iz gor­njeg to­ka Du­na­va »is­pum­pa­va« ra­dom HE Đer­dap 1, pa na ovom de­lu to­ka vo­do­staj bi­va ni­zak, a vo­da mut­na i uz oba­lu ja­ka. Ide­a­lan vo­do­staj za lov na te­re­ni­ma niz­vod­no od tvr­đa­ve u tim okol­no­sti­ma je oko 650-660 u Go­lup­cu. Du­nav je ot­pri­li­ke ta­kav bio sre­di­nom me­se­ca, a ka­ko je u gor­njem to­ku po­čeo da opa­da – ta­ko je u Go­lup­cu ra­stao, pa je kra­jem ju­na do­se­zao i do ko­te 690.

Sre­ćom, ostao je mu­tan i jak, pa se mo­že re­ći da smo ima­li dve ne­de­lje do­brih uslo­va za ri­bo­lov. Na­ža­lost, ulo­vi su bi­li ma­nji od oče­ki­va­nog. Sre­ćom, ipak ih je bi­lo. Bu­co­vu se naj­vi­še pri svo­jim do­la­sci­ma po­sve­tio Ra­ša, a pri­mer­ke do ki­lo­gra­ma lo­vio je naj­bo­lje na uobi­ča­je­nim te­re­ni­ma, kru­ški­ca­ma u pla­vom de­ko­ru (po Ra­pa­li: B). Za­ni­mlji­vo je da su po iz­la­sku sun­ca, ne­gde oko šest sa­ti, i krup­ni bu­co­vi ra­u­bo­va­li ka­ko tik uz oba­lu, ta­ko i da­lje u stru­ji, ali su ig­no­ri­sa­li sve po­nu­đe­ne va­ra­li­ce, od po­vr­ši­na­ca, pre­ko raz­li­či­tih vo­ble­ra, do gla­vi­nja­ra i pil­ke­ra.

SMUĐ SE NA VO­BLE­RE ja­vljao u skla­du sa na­šim is­ku­stvi­ma u ova­kvim uslo­vi­ma, a to zna­či naj­bo­lje pred mrak i na­kon sva­nu­ća, dok je bio ve­o­ma sla­bo ak­ti­van no­ću. Kao što sam ne­dav­no već pi­sao u Ri­bo­lo­vu, ve­o­ma mut­na vo­da ote­ža­va­la nam je re­a­li­za­ci­ju uda­ra­ca jer su smu­đe­vi mno­go vi­še pro­ma­ši­va­li na­še va­ra­li­ce no što su ih pre­ci­zno po­ga­đa­li. Ni­je nam po­ma­ga­la ni pro­me­na pre­zen­ta­ci­je vo­ble­ra, ni pre­la­zak na ve­će i »spo­ri­je« mo­de­le, ni osta­li sit­ni tri­ko­vi... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 484-)

fShare