Lov smu­đa vo­ble­ri­ma, po mra­ku, za mno­ge lju­bi­te­lje te ri­be naj­a­trak­tiv­ni­ji je vid va­ra­li­ča­re­nja. On je po­go­to­vo za­ni­mljiv u ovom pe­ri­o­du, ka­da je pre­ko da­na bo­ra­vak na vo­di ne­pri­ja­tan zbog ve­li­kih vru­ći­na, a naj­če­šće i sa­svim ne­pro­duk­ti­van jer »sta­kle­no­o­ki« u po­tra­gu za hra­nom na pli­ćim me­sti­ma i u po­vr­šin­skom slo­ju vo­de kre­će tek ka­da sun­ce ne­sta­ne sa ho­ri­zon­ta

Ko­nač­no sam ugra­bio pet slo­bod­nih da­na i po­žu­rio u Kla­do­vo, pr­ven­stve­no se na­da­ju­ći le­pom lo­vu bu­co­va na te­re­ni­ma niz­vod­no od HE Đer­dap 1, o ko­jem sam vi­še pu­ta pi­sao u Ri­bo­lo­vu. Smu­đu se go­to­vo i ni­sam na­dao, iako smo ga pro­le­tos so­lid­no lo­vi­li na plit­ko­ro­ne­će vo­ble­re uz oba­lu ke­ja is­pod bra­ne. Let­nje vru­ći­ne i sla­bi­ji pro­tok Du­na­va, me­đu­tim, ov­de obič­no sve­du ak­tiv­nost smu­đa uz oba­lu to­kom ju­la na mi­ni­mum, što mi je po­ka­za­lo is­ku­stvo od pret­hod­nih ne­ko­li­ko se­zo­na. Sto­ga sam spa­ko­vao ve­li­ku ko­li­či­nu džig-stri­me­ra i po­vr­ši­na­ca, mo­jih omi­lje­nih va­ra­li­ca za pe­ca­nje let­njeg bu­co­va u bi­stroj vo­di, mno­go raz­li­či­tih tvi­ste­ra i še­do­va, kao i gla­va raz­li­či­tih te­ži­na, ako se smuđ bu­de ja­vljao u du­bi­na­ma iz­nad bra­ne, te sa­svim ma­lo vo­ble­ra za slu­čaj da ko­jim ču­dom smuđ ipak pri­đe oba­li niz­vod­no od bra­ne.

U SE­LU DA­VI­DO­VAC do­če­kao me je ujak Ne­boj­ša Sa­vić 25. ju­la po pod­ne i od­mah in­for­mi­sao da ba­bu­ška i ša­ran ni­ka­ko ne ula­ze na hra­nje­na me­sta u tra­vi, te da so­ma buć­ka­ro­ši sa­mo spo­ra­dič­no do­bi­ja­ju. Iste ve­če­ri sam iza­šao da obi­đem te­ren is­pod bra­ne i za­te­kao vi­še blin­ke­ra­ša ko­ji su ba­ca­li te­že gla­vi­nja­re na ke­ju i bi­li bez ulo­va, kao i jed­nog lo­kal­nog vo­ble­ra­ša na no­vo­na­su­toj pla­ži niz­vod­no od »Bun­ke­ra« (pum­pe), a uz­vod­no od ba­re. Ka­ko je je­di­no iz­gled­no me­sto sa stru­jom bi­lo za­u­ze­to, vra­tio sam se na kej bez pre­vi­še na­de, ali sam već pr­ve ve­če­ri uhva­tio pet smu­đe­va do 1,3 kg na Ra­pa­lin vo­bler Flat Rap vo­đen tik uz oba­lu. Za­ni­mlji­vo je da sam imao i vi­še uda­ra­ca i spa­da­nja, a da ni­sam vi­deo ni­je­dan ra­ub na po­vr­ši­ni iako je oba­la bi­la pre­pu­na ka­u­gle­ra, ko­je sam ne­ret­ko i ka­čio tro­kra­ka­ma.

U zo­ru 26. ju­la od­lič­no je ra­dio bu­cov i na džig-stri­me­re, i na vo­ble­re, i na po­vr­šin­ce, ali su i na ke­ju i na pla­ži uda­ra­li sa­mo sit­ni pri­mer­ci, do 800 g. Da oba­li po iz­u­zet­no ni­skoj vo­di ce­log le­ta pri­la­ze sa­mo sit­ni bu­co­vi, po­tvr­di­li su mi i ri­ba­ri Mi­ki i Ri­le. Sve­jed­no, i ju­tro je bi­lo iz­u­zet­no za­ni­mlji­vo, na­ro­či­to zbog či­nje­ni­ce da su bu­co­vi ve­o­ma agre­siv­no na­pa­da­li »pro­pe­ler­ca« Hed­don Tor­pe­do pri rav­no­mer­nom br­žem vo­đe­nju.

UVE­ČE MI SE U LO­VU smu­đa, ko­ji je po­no­vo le­po ra­dio tek po pot­pu­nom smra­či­va­nju, pri­dru­žio Sa­le Vu­jić. Upe­ca­ni smu­đe­vi su sa­da do­gu­ra­li i do 1,5 kg, a upra­vo to­li­kog je upe­cao Vu­jić. Ve­ro­vat­no sam upao u sta­ri pe­ca­ro­ški kli­še, ali du­bo­ko sam ube­đen da mi se i pr­ve i dru­ge ve­če­ri ot­ka­čio smuđ te­ži od 2 kg. To­kom dru­ge ve­če­ri ot­pa­la mi je po pr­vi put pak­ta na Flat Ra­pu, pri ska­ka­nju smu­đa po ka­me­nju na­kon va­đe­nja iz vo­de. Bez me­re­do­va i »gri­pe­ra«, me­đu­tim, ovo je iz­gle­da bi­la ne­mi­nov­nost. Ni dru­ge ve­če­ri ni­je bi­lo ni­ti jed­nog ra­u­ba, iako smo ima­li dva­de­se­tak re­a­li­zo­va­nih i ne­re­a­li­zo­va­nih uda­ra­ca na plit­ko­ro­ne­će vo­ble­re mi­nou ob­li­ka, a sa­da se do­bro po­ka­zao i Ra­pa­la X-Rap.

I U ZO­RU 27. JU­LA hva­ta­li smo sa­mo sit­ni­je bu­co­ve, a ju­tar­nji cug smu­đa po ni­skoj i sa­svim mir­noj vo­di opet je pot­pu­no iz­o­stao. Ka­ko smo zna­li da vo­da uve­če, za­hva­lju­ju­ći ra­du bra­ne, po­ra­ste i te­če, na­da­li smo se da će smuđ po mra­ku ra­di­ti i tre­će ve­če za­re­dom. Upra­vo to se i do­go­di­lo, ali su se dve okol­no­sti zna­čaj­no pro­me­ni­le: smuđ je iz­u­zet­no fre­kvent­no ra­u­bo­vao či­ta­ve ve­če­ri, ali su uda­ra­le sa­mo je­din­ke do ki­lo­gra­ma te­ži­ne. I ove ve­če­ri smo Vu­jić i ja la­ko is­pu­ni­li do­zvo­lje­nu nor­mu od po tri smu­đa u me­ri, a me­ni je ot­pa­la i dru­ga pak­ta sa Flat Ra­pa. Osta­će mi, za­hva­lju­ju­ći to­me, dve le­pe, smu­đe­vim zu­bi­ma iz­bu­še­ne i iz­gre­ba­ne uspo­me­ne na let­nji lov smu­đa.

Ni zo­ra 28. 7. ni­je do­ne­la ni­ka­kvu no­vi­nu: smu­đa smo pro­ba­li... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 486-)

 

fShare