Svi­ma nam je po­zna­to da u ri­bo­lo­vu eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i od­stu­pa­nje od vla­sti­tih na­vi­ka i ša­blo­na če­sto do­no­si uspeh, ali je ma­lo onih ko­ji su sprem­ni da pro­me­ne pri­stup ko­ji do­no­si so­lid­ne re­zul­ta­te. Evo još jed­nog pri­me­ra ko­ji po­ka­zu­je da i te ­ka­ko vre­di da­ti šan­su no­vo­ta­ri­ja­ma, na­ro­či­to ako se to ra­di sa raz­lo­gom i uz do­bro pla­ni­ra­nje

Go­di­na­ma sam pe­cao ša­ra­na sko­ro is­klju­či­vo na me­sne i za­čin­ske boj­li­je (sa aro­ma­ma ra­ka, školj­ke, ri­be, lig­nje, ho­bot­ni­ce, ro­bin re­da, te sa ri­bljim bra­šnom kao osnov­nim sa­stoj­kom). Boj­li­je sa voć­nim aro­ma­ma sam ko­ri­stio ret­ko i uz­gred­no, uglav­nom u naj­kla­sič­ni­jim va­ri­jan­ta­ma, kao što su tu­ti-fru­ti ili ja­go­da, i ni­sam se baš ni na­lo­vio ri­be na njih, ta­ko da sam se ne­ka­ko i na­vi­kao da im ne po­kla­njam mno­go pa­žnje. To se ve­ro­vat­no ne bi ni pro­me­ni­lo da švaj­car­ska fir­ma M Ba­its, či­ji je vla­snik naš ze­mljak Mi­ki Iva­no­vić, a či­ji sam test-ri­bo­lo­vac već par se­zo­na, ni­je u asor­ti­man uba­ci­la boj­li­je sa aro­ma­ma du­di­nje (eng. »mull­bery«) i ana­na­sa (eng. »pi­ne­ap­ple«). Ka­ko sva­ki no­vi pro­iz­vod tre­ba da se pro­ba na što vi­še raz­li­či­tih vo­da da bi se pro­ve­ri­lo ko­li­ko je po­go­đen, tj. tre­ba li ga even­tu­al­no u ne­kom smi­slu do­ra­đi­va­ti i po­pra­vlja­ti, Mi­ki je me­ni i mom kom­pa­njo­nu Zo­ći po­slao kra­jem zi­me jed­nu ko­li­či­nu na te­sti­ra­nje.

TO SE PO­KLO­PI­LO SA NA­ŠOM od­lu­kom da ove se­zo­ne dru­ga­či­je pri­stu­pi­mo pe­ca­nju ša­ra­na. Na­i­me, u Ne­mač­koj ga ima u po­pri­lič­nom bro­ju, jer se mno­ge vo­de sva­ke go­di­ne obil­no po­ri­blja­va­ju, ali po­što se u njih uba­cu­je sit­na ri­ba (okvir­no te­ška od 0,5 do 1,5 kg), usled če­ga je je­din­ke do 3-4 kg la­ko hva­ta­ti, i bu­du­ći da uglav­nom tu gde ga pe­ca­mo (i na ra­znim je­ze­ri­ma i na re­ci Ne­kar) ima i do­sta de­ve­ri­ke i dru­ge be­le, kao i ka­nal­skog so­ma, te­ško je u tom mno­štvu pri­vu­ći pra­ve ša­ra­ne, one od pre­ko 10 kg, ko­je ozbilj­ni spe­ci­ja­li­sti sma­tra­ju je­di­nim ri­ba­ma vred­nim tru­da i po­me­na. Re­ši­li smo da pro­ba­mo da se­lek­tu­je­mo krup­ni­je ko­ma­de ta­ko što će­mo iz pri­ma­me sa­svim iz­o­sta­vi­ti zr­ne­vlje (sta­ri ku­va­ni ku­ku­ruz, ti­grov orah, še­će­rac, ko­no­plju) i pe­le­te, a sve to za­me­ni­ti boj­li­ji­ma, ko­ji su ra­ni­je či­ni­li ma­nji deo na­še hra­ne. Ta­kav pri­stup ni­je baš jef­tin, jer nam ode 10-15 kg boj­li­ja po pe­ca­nju: nas dvo­ji­ca na vo­du ide­mo su­bo­tom, naj­če­šće na dva da­na, a tri da­na pre to­ga hra­ni­mo me­sto sa po tri do pet ki­la boj­li­ja dnev­no, i to ta­ko što u ko­fu uspe­mo slič­ne ko­li­či­ne boj­li­ja svih aro­ma na ko­je će­mo pe­ca­ti, pa ih on­da ta­ko po­me­ša­ne si­pa­mo u zo­nu ri­bo­lo­va. Ali ka­da su­mi­ra­mo do­sa­da­šnje re­zul­ta­te, vi­di se da se i te ka­ko is­pla­tio – uhva­ti­li smo, na otvo­re­nim vo­da­ma, pre­ko 20 ša­ra­na te­žih od 10 kg, od ko­jih je naj­ve­ći imao 21,5 kg, što je znat­no vi­še ne­go go­di­na­ma una­zad... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 486-)

 

 

fShare