Ma­lo ko­ja ri­ba to­li­ko fa­sci­ni­ra na­še pe­ca­ro­še kao krup­ni kle­no­vi iz ma­lih te­ku­ći­ca. To ni­je ni­ma­lo slu­čaj­no, jer je te sta­re i opre­zne ri­be ve­o­ma te­ško pre­va­ri­ti i ka­da su okol­no­sti po­volj­ne za ri­bo­lov, a nekmoli on­da ka­da je vo­da ve­o­ma ma­la i bi­stra, kao što je bi­lo to­kom naj­ve­ćeg de­la ovog le­ta. Ta­da ri­ba la­ko uoča­va opa­snost i pre­po­zna­je pre­va­ru, pa sva­ki tro­fej­ni ulov po­sta­je tim vred­ni­ji

U naj­to­pli­jem de­lu le­ta, ka­da vre­li da­ni za­re­đa­ju, te se vo­da ve­ćih rav­ni­čar­skih re­ka u ko­ji­ma klen ži­vi, kao što je Ju­žna Mo­ra­va, pre­gre­je, a ni­vo ki­se­o­ni­ka u njoj znat­no opad­ne, po­ne­kad klen iz­gu­bi ape­tit, pa ga je ve­o­ma te­ško pre­va­ri­ti. Za­to ga je u ta­kvim uslo­vi­ma naj­bo­lje po­tra­ži­ti u pla­nin­skim re­ka­ma krat­kog to­ka, či­ja vo­da ne stig­ne da se u ve­ćoj me­ri za­gre­je od iz­vo­ra do ušća, pa je u nji­ma ri­ba ak­tiv­na i ka­da dru­gde sla­bo ra­di. Jed­na od ta­kvih pri­to­ka Ju­žne Mo­ra­ve je Vla­si­na, či­ji su broj­ni br­za­ci sa hlad­nom i kri­stal­no či­stom vo­dom pu­ni be­o­vi­ca, po­toč­nih mre­na i klen­či­ća, ali u ko­joj po­ne­gde ima i vi­ro­va du­bo­kih do 1,5 m (što je po­pri­lič­na du­bi­na za ta­ko ma­lu re­ku), u ka­kvi­ma se obič­no mo­gu na­ći krup­ni­ji kle­no­vi (oni te­ži od 500 g).

ZA VA­RA­LI­ČA­RE­NJE KLE­NA na sred­njim i ma­njim pla­nin­skim te­ku­ći­ca­ma ni­je nam neo­p­ho­dan jak pri­bor, ni­ti onaj vr­hun­skog kva­li­te­ta. Bu­du­ći da se ne za­ba­cu­je na ve­li­ke da­lji­ne, a da se tre­ba če­sto pro­bi­ja­ti kroz pri­o­bal­ni gu­stiš i po­vre­me­no pe­ca­ti na me­sti­ma na ko­ji­ma je ra­sti­nje nat­kri­lje­no nad vo­dom, po­želj­no je da štap bu­de kra­tak. Ja ko­ri­stim dvo­de­lac du­ži­ne 1,98 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja od 3 do 15 g, ma­ši­ni­cu ve­li­či­ne 2.000 (tj. sa špul­nom ka­pa­ci­te­ta 100 m naj­lo­na de­blji­ne 0,20 mm), te mo­no­fil preč­ni­ka 0,16 mm, na či­ji kraj ve­zu­jem kop­ču sa vr­ti­li­com ili bez nje, za­vi­sno od to­ga na ko­ju va­ra­li­cu lo­vim u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji. A moj iz­bor ve­štač­kih ma­ma­ca sveo se na sa­mo dve vr­ste –  kru­ška­ste vo­ble­re (od ko­jih još uvek ko­ri­stim sko­ro is­klju­či­vo Mo­ša »bom­be­re« iz sta­rih se­ri­ja) i lep­tir Mepps Aglia 1 (po­želj­no sa per­jem na tro­kra­koj udi­ci). Lep­ti­re ba­cam na me­sti­ma sa plit­kom i br­zom vo­dom, dok u du­bo­kim »re­zer­vo­a­ri­ma« (tj. vi­ro­vi­ma) for­si­ram Mo­šu.

NA OMI­LJE­NI VO­BLER sam pre de­se­tak da­na ostva­rio i naj­vred­ni­ji ulov kle­na ot­ka­ko va­ra­li­ča­rim. Na Vla­si­nu sam tog po­po­dne­va iza­šao oko 17 č i kre­nuo uz re­ku, da­ju­ći pred­nost du­bljim me­sti­ma, u na­di da ću tu pro­na­ći ne­ku krup­ni­ju ri­bu. Me­đu­tim, za sko­ro dva sa­ta uhva­tio sam sa­mo par sit­ni­jih ko­ma­da. Ipak, oko 19 č, ka­da sam već raz­mi­šljao o za­vr­šet­ku ri­bo­lo­va i po­la­sku ku­ći, na 3 cm dug kru­ška­sti vo­bler Mo­ša sa cr­nim le­đi­ma, cr­ve­nim škr­ga­ma i be­lim sto­ma­kom, imao sam sna­žan uda­rac, na ka­kav sam go­di­na­ma če­kao. Kon­tri­rao sam i vi­deo ogro­man rep na ivi­ci pli­ća­ka i du­blje vo­de, a po­tom je klen kre­nuo u si­lo­vi­ti beg, iz­vla­če­ći stru­nu sa špul­ne. Po­sle dva mi­nu­ta ko­nač­no sam ugle­dao ce­lu ri­bu, ali to ni iz­da­le­ka ni­je bio kraj bor­be... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 488-)

 

fShare