Lov od­ra­slih pri­me­ra­ka je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca iz po­ro­di­ce ci­pri­ni­da na pri­rod­ne mam­ce pre je ri­bo­lo­vač­ki ku­ri­o­zi­tet ne­go standardna praksa, pre sve­ga zbog to­ga što vo­đe­nje mo­ra bi­ti ve­o­ma br­zo da bi­smo uop­šte is­pro­vo­ci­ra­li na­pad, a ke­der (bio živ ili mr­tav) ni­je po­go­dan za ta­kvu pre­zen­ta­ci­ju. Me­đu­tim, u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma po­sta­je čak i efi­ka­sni­ji od ma ko­je va­ra­li­ce ili mu­ši­ce

Od svih autoh­to­nih gra­blji­vi­ca na­ših vo­da ko­je je do­zvo­lje­no lo­vi­ti na pri­rod­ne mam­ce, na ke­de­ra se da­le­ko naj­re­đe hva­ta bu­cov. To ni­je ne­lo­gič­no, s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da se ovaj be­zu­bi pre­da­tor naj­ra­di­je za­le­će na po­ten­ci­jal­ni plen ko­ji se kre­će ve­li­kom br­zi­nom, što znat­no kom­pli­ku­je pre­zen­ta­ci­ju ži­ve ri­bi­ce.

Do­du­še, na ne­kim bi­strim sta­ja­ćim vo­da­ma bu­co­va po­je­di­ni ri­bo­lov­ci ci­lja­no hva­ta­ju na ži­vog ke­de­ra na si­ste­mu bez ote­ža­nja – sa va­ser-ku­glom ili plov­kom kon­tro­ler ti­pa (o če­mu smo re­la­tiv­no sko­ro i pi­sa­li), a po­vre­me­no se po­ko­ji ko­mad, po pra­vi­lu te­ži od ki­lo­gra­ma, ja­vi i na va­ra­li­cu vo­đe­nu spo­ro i pri dnu, pa i na ke­de­ra mu­va­njem po­nu­đe­nog smu­đu, so­mu ili štu­ki (bi­lo na džig udi­ci sa na­li­ve­nim olo­vom – ako se va­ra­li­ča­ri na ka­me­ni­tom dnu, ili na obič­noj jed­no­kra­koj is­pred ko­je je uteg, uglav­nom na ra­sto­ja­nju od 20-30 cm – ka­da se pe­ca u gra­nju). Po­je­di­ni pa­si­o­ni­ra­ni »mu­va­ro­ši« za­pa­zi­li su i to da se po­ne­kad (jed­nom go­di­šnje ili čak i re­đe), na me­stu na ko­me ina­če lo­ve dru­ge pre­da­to­re, iz ne­kog neo­bja­šnji­vog raz­lo­ga ja­vlja­ju sa­mo bu­co­vi, če­sto i nat­pro­seč­ne ve­li­či­ne za taj te­ren, tj. znat­no krup­ni­ji od onih ko­ji se do­bi­ja­ju na va­ra­li­ce u po­vr­šin­skom slo­ju, ali ni­je pri­me­će­no da je ta po­ja­va, ko­li­ko sam us­peo da utvr­dim, bi­lo gde tra­ja­la du­že od dan ili dva. Šta­vi­še, na­kon tog krat­kog pe­ri­o­da, me­se­ci­ma na mu­va­nje vi­še ne bi bio uhva­ćen ni­je­dan bu­cov.

DO PRE DE­SE­TAK da­na ni­sam ni po­mi­šljao da je uop­šte mo­gu­će ci­lja­no lo­vi­ti bu­co­va na ke­de­ra br­zo vo­đe­nog tik is­pod po­vr­ši­ne. A on­da me je jed­nog da­na Alek Ve­lič­ko­vić, pri­ja­telj i ko­le­ga po šta­pu, po­zvao da mi is­pri­ča da je nje­gov drug Jo­ca Kr­stić, auto­me­ha­ni­čar i sve­stra­ni ri­bo­lo­vac iz Le­šta­na, če­ti­ri da­na za­re­dom lo­vio na Du­na­vu kod Groc­ke po ne­ko­li­ko bu­co­va te­ških iz­me­đu jed­nog i tri ki­lo­gra­ma na ka­u­gle­re oka­če­ne na džig gla­vu na udi­ci ve­li­či­ne 4/0 ili 5/0!? Do to­ga je, is­po­sta­vi­će se, do­šlo sa­svim slu­čaj­no, ka­da je Jo­ca na me­stu na kom ina­če lo­vi smu­đa mu­va­njem uočio neo­bič­no in­ten­ziv­nu ak­tiv­nost bu­co­va na po­vr­ši­ni. Ka­ko tog po­po­dne­va ni­je imao pri ru­ci ni­jed­nu va­ra­li­cu, po­ku­šao je da je­di­nom is­klju­či­vom pre­da­to­ru iz po­ro­di­ce ci­pri­ni­da po­nu­di ke­de­ra oka­če­nog na udi­cu sa džig gla­vom i br­zo vo­đe­nog u gor­njem slo­ju vo­de i po­ka­za­lo se da je to pun po­go­dak! Za ma­nje od sa­ta uhva­tio je ne­ko­li­ko ri­ba i imao vi­še ne­re­a­li­zo­va­nih uda­ra­ca, ali i dva ki­da­nja!?

NA­RED­NOG PO­PO­DNE­VA je iza­šao na isto me­sto, sa­da no­se­ći i ne­što si­li­kon­skih še­do­va i dru­gih va­ra­li­ca, ali je bu­cov, ko­ji je ta­ko in­ten­ziv­no ra­u­bo­vao u br­zoj vo­di da je u ne­ko­li­ko na­vra­ta si­lo­vi­to uda­rio u bok čam­ca iz kog je Jo­ca lo­vio na oko 70 m od de­sne oba­le, opet naj­če­šće na­pa­dao ka­u­gle­ra na džig udi­ci. I Jo­van je, do­du­še, ma­lo po­pra­vio pre­zen­ta­ci­ju, bu­du­ći da je u ar­se­na­lu pro­na­šao ne­ko­li­ko džig gla­va šed-hed ob­li­ka, ko­je se pri br­zom vo­đe­nju po­na­ša­ju bo­lje od okru­glih, tj. ma­nje se iz­vr­ću i pru­ža­ju ma­nji ot­por, što je re­zul­ti­ra­lo još bo­ljim ulo­vom ne­go pr­vog da­na, a to se po­no­vi­lo i u sle­de­ća dva iz­la­ska... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 488-)

 

 

 

 

fShare